Italijanska posla

Oni tamo u šengenu ne znaju ni ko pije ni ko plaća ali bitno da se prave najpametniji u svemu. Ako neko zna kako se prolazi preko granica to su onda drugari iz Kluba Putnika Srbije koji su muke s vizama rado podelili samnom i ostatkom ekipe na našem forumu.
Prosto, verujem da svi ti ljudi na našem forumu znaju vizne procedure, zajebancije i granične prelaze u malom prstu, sve je jasno kao dan, šengen je otvorena zona, EU je otvorena zona ali ... uvek je u opticaju ona moja omiljena "zašto može jednostavno kad može komplikovano?". Elem, Bergamo je sladak gradić, hub je za gomilu letova gde god hoćeš, odatle sam i uvek pronalazila najjeftinije karte ali na aerodrumu imaju samo jednog pametnog čoeka a dok dođeš do njega, ubi Bože. Nego... priča kaže sledeće...
Šengen viza u pasošu, 6 meseci, multientrance, 45dana, doduše Slovenačka sa prvim ulazom u Italiju ali šta da se radi... Slovenija mi nije bila usput, bar ne avionom... :)
Elem, opšte je pravilo, od kad je sveta i veka i jebene šengenije (zato i ne volim da idem tamo, puni su pravila) da sa šengen vizom možeš da tranzitiraš kroz EU zemlje koje nisu u šengenu do 5 dana. S jedne strane, bili su oni u pravu, ako ćeš da tranzitiraš, treba ti tranzitna karta tj, karta do mesta u Srbiji ali... što bi ja imala kartu kad mogu da se svađam sa službenicima na šalteru... to mi dođe kao omiljeno zanimanje, prosto neverovatno. Volim da budem ljubazna prema tetkicama koje su ljubazne prema meni... prosto mi je gušt da se vratim kod mene na fakultet i da odem kod Julkice na šalter. Julkica je imala svo vreme na ovom svetu, čekali smo danima ali nikom nije smetalo... znali smo da Julkica neće zatvoriti šalter dok ne očisti svoj red. Žena je imala strpljenja za sva naša pitanja i uvek je imala osmeh za svakog... prosto da poželiš svuda takvu šalter-tetkicu. Elem, bez obzira na elitno EU ponašanje izblajhana šalterska pičkica, pardoniram devojčica se izbečila na mene i rekla mi marš sas aerodruma, nema da uđeš u avion, no Romanian visa, no transit ticket, no boarding ticket, give me transit ticket. U tom trenu pritisak je skočio do maksimuma, srce je počelo da mi preskače, već sam videla sebe kako kasnim ceo jedan dan na posao i svi budući planovi korišćenja godišnjeg odmora padaju u vodu,videla sam sebe kako iskačem na stop (srećom autoput je bio blizu aerodruma) oči sam iskolačila kao onaj "my precious" iz Gospodara Prstenova i zacrvenela se kao SSSR zastava u doba najsvetlijih dana komunizma, para je lagano počela da izbija na uši a mala pičkica, pardoniram devojčica je nastavila sa svojim monologom " you have to show me ticket to Belgrade" "there is no train and no bus to Belgrade, my friends are going to wait for me at the airoport and drive me to Belgrade", "I don't know about that, you have to show me the ticket" oduvek sam stoperski prst nazivala svojim dragim prijateljem a šta mala šalterska pičkica pradoniram devojčica mora da zna kako ja idem u Beograd. Tu sam već počela da kolutam očima i padnu mi na pamet visoki zgodni uniformisani momci koji tu patroliraju po aerodrumu (prošli put sam se šmekala sa jednim) ali u kancelariji nailazim na jednog poluobrazovanog polućelavog i "slabo znam engleski" čikicu koji mi posle 20 minuta ubeđivanja i pripovetki o tome kako Rumuni prave probleme sa šengenom, Bugari ne prave probleme izjavljuje mitološku stvar vrednu pomena i prepričavanja godinama i godinama unapred "Bugari su u šengenu". Držim se za šalter, oči su već odavno ispale, prelazim iz komunizma u islam i počinjem histerično da se smejem. Čovek pita da li sam dobro, gleda tamo u neki spisak i zaključuje da je napravio grešku posle 3 minuta mog ubeđivanja da Bugari nisu u šengenu! Priča o Bugarima se povela tako što smo Sloba i ja prošli put leteli za Bugarsku sa šengenima, nismo imali Bugarsku vizu. "idi traži šefa checkin-a"
Vraćam se do šaltera, pičkica je još uvek tamo, pokazujem joj zube i tražim da zove šefa checkin-a. Dolazi Fabio, mali fin dečkić, okreće par brojeva telefona, objašnjava situaciju i odjednom čujem umilini zvuk štampanja boarding karte...
Avion poleće samnom u njemu, Temišvarski carenik pita gde idem, ja rekoh za Beograd, pita on kad, ja rekoh sutra popodne, hoću da se danas prošetam Temišvarom, čula sam da je lep. Nasmeje se i kaže, svideće ti se, predivan je...
I svideo mi se... stvarno je magičan... :D

bella Italia

Koji me kurac vukao tamo ja ne znam... sad kad me neko pita kako sam se provela i šta sam zanimljivo videla ne mogu da izdvojim pošto sam sve to manje više već videla na gomili slika gomile ljudi koji su tamo putovali. Zanimljiva je, lepa je, slatka, ušuškana ali za zaljubljene, za umetničke duše, za večne zaljubljenike u tvrđave i zamkove... suviše mešavine modernog i starog na istom mestu. Vozovi koji idu 250na sat, zamak star 600 godina, butici modnih kreatora među slikama Mikelanđela, Leonarda... sve je to nekako i skladno i neskladno. Lepa je... ali nisam ja za to... volim gužve ali po uskim arapskim sokacima, volim vetar u kosi ali po nepreglednim prerijama, volim sunce na obrazu ali po Afričkim pustinjama. Ne mogu da kažem da nije bilo lepo, da se nisam lepo provela ali sve je to za mene bilo suviše monotono i jednostavno... Imala sam profesora na fakultetu koji je voleo princip "zašto može jednostavno kad može komplikovano?" i jednostavno sam pokupila taj princip od njega. Trg Svetog Marka u Veneciji me je razočarao, krivi toranj u Pizi me je ostavio ravnodušnom i pod pitanjem da li je on sagrađen tako ili se sam iskrivio, Firenca mi je ostala u sećanju samo po onim slatkim malim uličicama u kojima sam se gubila i gde nije bilo hordi turista već bi samo promakao neki italijan na svojoj vespici i viknuo "Ciao bella", Siena je slatka, ušuškana među brežuljcima Toskane i za nju bi rekla da mi je ostala u lepom sećanju i nekako mi je draga... imala sam fenomenalan pogled iz dvorišta mog hosta, njegova bašta je divna, čak sam i uživala onda kada sam se izgubila na putu do njegove kuće.
Ostale su mi u sećanju neke male stvari koje verovatno većina posetilaca Italije ne zna... odlazak u najstariji Kazino na svetu, bista starice na zidu pored trga Svetog Marka koja je zaustavila revoluciju davne 1300 i neke, kuća stara 250godina sa ogromnim kaminom, odlično vino, zanimljiva mešavina paradajza i ribe u savršeno skuvanoj testenini, puste ulice Luke natopljene kišom u 6 ujtru, 1000 parkiranih vespica jedna do druge na trgu u Firenci, isprobavanje sireva, cokolade, vina, tartufa na sajmu u Firenci, festival tortelinija u malom seocetu nekih pola sata od Pistoie, ... zanimljivi hostovi, dosadni hostovi, naporni hostovi...
I na kraju frka na aerodrumu... ma da... bila je to jedna zanimljiva nedelja... :D