Svidja mi se moj posao... jebeno je dosadan ali mi se svidja... ljudi mi pricaju stvari koje ja uopste ne razumem ali se smeskam i klimam glavom i posle se uopste ne potrudim da saznam o cemu su mi pricali... samo furam ono sto ja znam i dalje se smeskam... naucila sam o analizi prodaje sve sto je imalo da se nauci i sad pokushavaju da mi utuknu glupavu ekonomiju u glavu (izvinjavam se svim mojim prijateljima ekonomistima ali bi za pravo rekla to isto...i za josh gomilu drustvenih nauka... isto tako je njima matematika nepojmljiva)
I dalje ne shvatam najbolje sta su konta, sta je knjigovodstvo, zashto se sve to radi, sta je rasknjizavanje, sta su one 4 vrste datuma koji se koriste tu... iskreno ne zanima me...
Plata je mala, to svima kukam, ali koliko radim josh me i debelo placaju.
ekipa na poslu je odlicna... to su sve zenice kojima ja dodjem kao cerka i tako me i gledaju... osmehnem se tu i tamo i svima sam slatka i svi me vole. Uvek su raspolozeni da mi 5 puta pokazuju neke stvari jer u principu mene ne zanima to pa onda se ni ne trudim da pamtim... josh ce ljudi pomisliti da sam glupa. :)))
Elem... sta je problem u svemu tome (da preskocim kuknjavu o plati)... moja koleginica Nishlijka koja je dosla tu posle rada u Philip Morrisu i nekoj fancy agenciji za nekretnine, koja je ocigledno puna para i moze da radi za platu koju mi imamo i da pri tome placa stan 200eura (tj. mama i tata joj placaju stan)... no, nije to problem... ona je neko ciji ton glasa meni ide na nerve 120%. najvishe je volim kad cuti, tj. najvishe volim kad uopste nije u kancelariji. Da ne pricam o tome kako se juznjacki gadja sa padezima (imam gomilu drugara Nishlija koji se juznjacki gadjaju sa padezima ali ova devojka je najgora od svoje vrste... valjda sam njen ton glasa pojacava intenzitet mog primecivanja njenog neznanja gramatike srpskog jezika) nije samo ton glasa... ja ruzniju osobu u zivotu nisam videla... pre neki dan je doshla na posao sa novom frizurom i ja sam jedva preko usta prevalila kompliment. Najradije bi joj sasula u lice bolnu istinu a to je da je frizer bespovratno unakazio. Sad izgleda kao da je 10 godina starija i sto joj je svaki pramen osisan razlicito...
Ne znam kako da je opisem, neopisiva je, mala usta, veliki podbradak, naocare koje je kupila pre 20 godina, a ni onda joj nisu stajale, neki nedefinisan oblik lica, puna bubuljica, neuredna loshe osisana kosa, kratak vrat,... da ne nastavljam... prava karikatura od devojke
Fazon je u tome sto me nikad u zivotu nije ovoliko mucila necija ruznoca... valjda sto moram da je gledam svaki dan... i josh je to pojacano strasnim iritirajucim tonom njenog glasa.
Zivela sam u studentskom domu sa 500 razlicitih ljudi i upoznala josh 1000 ljudi i svako ima neku falinku... ili su debeli, mrshavi, imaju bubuljice, loshu kosu, loshe zube, ne znaju da se smeju, dlakavi su ... ko je savrshen? :D ali svi ti ljudi su imali bar nesto u sebi sto mi se svidjalo, nikad nisam ni gledala spoljasnji izgled upravo zbog toga sto ne volim da ljudi gledaju na meni samo to... ona nema apsolutno nista
Ne prepirem se sa njom, pustam je da bude u pravu posto nemam zivaca za to... ne mogu da slusam njen ton glasa kada je ubedjena da je u pravu... nikad nece da saslusa kontra stranu, stalno mi upada u rec kad raspravljamo o necemu... drugim recima josh je i razmazena i nevaspitana.
Ponekad onaj macan na profilu mog drugara Jugoslava dodje kao miss sveta. Taj je bar smeshan.
Eto... morala sam da vam kazem
i onda me ljudi pitaju zashto zelim da promenim posao?
:D
No comments:
Post a Comment