Ovih dana po ko zna koji put i previshe razmishljam o Africi... gledam gde bih mogla da izgubim one bedne 2 nedelje godisnjeg odmora koji cu da dobijem negde u novembru ... ukoliko ne promenim firmu... nasla sam neke jeftine karte do Maroka ali tamo sam vec bila... ne znam da li bi sebi mogla da dozvolim da se vratim tamo... previshe emocija me vuce tamo... kao da idem opet kuci. Letovi do Senegala iako se zovu cheap nisu jeftini, nema cheap flightova do Alzira, nazalost nemam previshe vremena da se vucem do Irana... mada sa ovom mojom platom verovatno ne bih ni mogla da priustim sebi let negde... gledam kako sta kad zashto... kako iskombinovati najjeftinije i nazalost najkrace putovanje mog zivota... ah oni divni kriminalni dani kada je Bog pomag'o i kada smo imali sve pare ovog sveta i kilometre pod nogama... ti dani se cine toliko daleki...
Obicno mami, kad se vrati iz bolnice, poshto tamo ni nema drugog posla osim da caska sa svim onim ljudima, izvuce osmeh na lice ta, jedna mala cinjenica, da smo nas dve proputovale hiljade kilometara vise od vecine ljudi koje ona upozna i da nas to cini bogatijima za ceo jedan zivot...
Cesto je cula ono "blago tebi, sta si ti sve videla, najdalje sto sam ja dosla je ovaj Novi Sad, a valjda ni tu ne bih doshla da mi nije ovoga", ali onda mama nadje novu crnu misao da nigde vishe nece putovati i da ove godine nece videti more... tesko mi je da se borim sa njenim crnim mislima tako da cu verovatno ove godine dati celu ustedjevinu za njenu avionsku kartu do Tivta ili Podgorice i nece mi biti zao... mene ce moji kilometri pustinje i prasume cekati... mozda i ja zavrshim ove godine sa njom u Crnoj Gori poshto imam neka 2 krvava dana pa mogu da napravim neki duzi vikend... mada 400km puta... nije put
:)))
jednom sam to napisala... napisacu opet... Afrika vuce sebi, neka voodoo magija ...
:)))
No comments:
Post a Comment