Couchsurfing i prikljucenija part 2

I sta vredi... nocas je u stanu spavalo nas petoro. Nina je stigla iz Cro pa da ne nosi stvari skrooooooz kuci u centralnu Srbiju, stigli Jovan i Cokostanglica...
Sinoc je trebalo da prodje 3 sata da Holandjanin ukapira da on ne moze da spava kod nas poshto nas je bilo vec petoro i bilo je nekih pregovora sa Zlobicom da i on spava kod mene ali on se odlucio za udobnost svog kreveta pa je lagano preko Gazele stigao kuci.
Elem, Holandjanin je stigao sa Anom negde oko 6. Ana je morala da se nadje sa njim u gradu i naravno zatekla ga je sa nekim drugarom u kafani i narucila je pice i on naravno se ni u ludilu nije ponudio da plati njoj pice. Nekim strancima bash treba sasuti u glavu neke stvari. Onda je dosao u stan, rasirio svoj vesh i seo ko frajla i poceo da smrdi za olimpijsku srebrnu medalju (zlato definitivno odnosi onaj Rus Lazar). To sam primetila kod njega josh kad smo se upoznali da je jedan od onih ljudi koji ako se ne tusiraju bar dva puta dnevno sire odvratan miris. A mislim da se zadnji put tusirao u ponedeljak uvece. Pa sad vi saberite 5 i 7.
U utorak uvece sam mu rekla da u sredu meni dolaze drugari i da za njega nema mesta. On je rekao da to nije problem i da ce spavati kod hosta svog drugara. Ispostavilo se da kod tog momka nema mesta. Iako sam mu 2 puta u toku veceri rekla da ne moze da spava kod nas on se ponasao potpuno nonsalantno kao da ja govorim u vetar. Pokusavali smo na sve nacine da ga se otarasimo ali jako se pravio blesav. Rekli smo mu da idemo kod drugara koji ide za Moskvu kao na neku kucnu zurkicu i tu mu je trebalo 20 minuta da ukapira da on ne moze da ide sa nama poshto je to kao "just small circle of friends" zurkica. U globalu svo vreme je planirao da ide sa nama gde god se mi uputili. Ana je bila na ivici nervnog sloma.
U jednom trenutku je pitao da li moze da ostane sutra do 11 pa onda da ide za Novi Sad.
"Gde da ostanes?"
"Pa u stanu"
"ali vec sam ti tri puta rekla da veceras nema mesta za tebe, rekla sam ti da mi dolaze drugari, nas petoro ce biti veceras u stanu"
u tom trenu Ana izlazi iz sobe i on govori kako mu je Ana jutros rekla kako nema nikakvih problema da on ostane i veceras na sta je Ana htela da ga udavi. :))))
Napravio je neki pogubljeno tuzni pogled (koji me je samo terao da ga sto pre izbacim napolje) i onda je zvao svog drugara i pricao sa njim 10-tak minuta (koliki ce to racun biti u roamingu a nema para za hostel) i onda je poceo svoju tuznu pricu kao pa gde ce on spavati nocas, pa kako ce on sad, pa svi hosteli po gradu su puni, pa on je mislio da se ja salim kad sam mu rekla da ne moze veceras da spava tu poshto su se tako neki njegovi hostovi ranije salili bla bla bla, pa je onda opet razgovarao telefonom 10-tak minuta... I onda je trazio da koristi net i uopste nije skontao da je kabel za ADSL iskljucen iz zida i razocaran zakljucio da net ne radi. :)))))
Drugim recima klinac je razmazen i verovatno je malkice debilan. Mozda cak i malo vishe. poceo je stravicno da ide na nerve.
Na kraju se ispostavilo da on ima kamping opremu u kolima ( u krajnjem slucaju ima kola u kojima je vec jednom prilikom spavao) pa sam ga poslala na Kosutnjak...
I tako... ove godine mi je bash loshe krenulo sa gostima... Ana odustaje od hostovanja, ja jos ne poshto pamtim dobre dane, obe smo stavile za couch "maybe" i krecemo u akciju u sluzbi zenske lepote.
A sto se tice Jovana, Coko i Nine... ni boljih gostiju ni boljeg provoda sa njima! :D

Couchsurfing i prikljucenija

Pre nekog vremena sam srela svoju koleginicu sa fakulteta, doticnu Anu Vulovic i kroz razgovor sa njom zakljucile smo da obe imamo veoma dosadne cimere i da bi mi mogle da poradimo na tome da ih ubijemo or ... sta god.
I onda smo nasle stan. I preselile se. I zivot je krenuo fenomenalno. Zivot je i dalje fenomenalan ali ostavlja posledice u vidu neispavanosti, podocnjaka, haosa u stanu i slicnih stvari. Trudimo se da sve dovedemo u red ali ne ide nikako...
Uselile smo se u taj stan 1.8.2008 i mislim da smo mozda 2 ili 3 veceri od onda bile same. Da li su to bili nasi prijatelji tu ili neki couchsurfer ili neko treci nije ni bitno... ali vishe tako ne ide. Jutros smo jedva izbacile surfera iz stana, mada ga nismo kompletno izbacile poshto je iz svoje silne skromnosti ubacio svoj vesh u nasu masinu bez pitanja da li to moze da uradi i rekao da ce popodne doci po ves... da nece mozda i da ga ja osusim na brzaka?
Prvo je dosao Eugene. Eugene je moj stari prijatelj iz Kijeva, covek u cijem stanu sam ja provela 3 noci i moj prvi host na pocetku mog bivanja na HC-u i CS-u. Posle toga je bio Srdjan, moj drugar iz NS-a, pa jedna jako dosadna amerikanka koja je samo zelela da gleda TV. Tu izmedju su se izredjali Sloba, Vukasin, Dragan, Jelena, Vanja, Maja, ... iskreno ni ne secam se ko nam je sve bio u stanu... Imam blagi utisak da ce nas gazdarica izbaciti iz stana samo zato sto ce joj komsiluk prijaviti da gomila ljudi ulazi i izlazi iz naseg stana sve vreme. A u medjuvremenu sam mogla da otvorim hostel koliko ljudi mi je trazilo smestaj preko CS-a. Samo za ovaj vikend vishe od 20-tak ljudi mi je pisalo. Dosadilo mi je vishe i da odgovaram na mailove a hostovanje ljudi je postalo pravi pakao poshto od nove godine nisam hostovala nikoga ko je bio bar malkice drugacije zanimljiv od svih ostalih. Mislim da me stari CS clanovi razumeju.
Za novu godinu su mi tu bili Rogerio i Anja iz UK i sa njima sam se super provodila, stvarno su fenomenalni. Fenomenalan smisao za humor, uvek raspolozeni... Posle njih samo kiksevi... koje sam na svoju srecu pozaboravljala... sad mi je ova amerikanka najsvezija... obishla je pola sveta ali je apsolutno nista ne zanima... na sva pitanja odgovara sa da ili ne i gleda u TV kao opcinjena. Ovaj amsterdamac nije losh ali cim je stigao poceo je da prica o seksu, pa dobro, kad te napadne peder iz Pristine svaki musharac bi pricao o tome ali kasnije se to nastavilo na ponude masaze Ani i meni pa je onda pitao Anu da li ce dobiti "good night kiss" itd itd... I Ana ga je, kao sto sam vec rekla, jedva izbacila iz stana jutros.
A veceras stizu Jovan i Cokostanglica, ovog vikenda je beer fest... ko zna koga cu josh ugostiti... Sledece nedelje ne hostujemo nikoga, cimerka i ja pijemo kafu, depiliramo noge, druzimo se sa nasim prijateljima, spremamo stan, stavljamo maske na lice, vezbamo, setamo po keju, Ana ce da sredjuje njen comp ako treba i pod pretnjom... Ako nekom treba smestaj... NE MOZE... osim Jovanu, Slobi, Coko, Nini, Vanji, Maji, Acketi, Franciju, Panonskom, Kristini, Jeleni, Ines... :)))
Ooooooo dodjavola :D

lokalne peripetije

Konacno sam se u subotu nakanila da izadjem sa nekim drustvom i zeza je bila odlicna, pijuckala sam pelin, igrala, zezala se, pricala sa prolaznicima i prijateljima i u jednom trenutku kad sam se okrenula moja torbica je nestala, jednostavno isparila, oduvao je vetar ili neki sitni narkoman. Torbica sa kljucevima od kola, kuce, stana u Bg-u, novcanikom, usb-om, satom, mobilnim, karticom za ulazak u CP, ... i gomilom drugih gluposti. U novcaniku je bilo stvari koje su vredele vishe nego moj telefon ali kreteni to nisu znali. Policija mi je nashla novacnik sa dokumentima i karticama?! Koji kreten bi ostavio kartice :))) nashli su mi kljuc od kuce i stana i usb. Usb vredi 3 puta vishe od mog telefona. Tim sitnim lopovima stvarno treba odrzati jedno predavanje o vrednosti nekih stvari. Nemate pojima koliko sam se ismejala kad su mi policajci vratili USB i kartice. Eto, nasa opste narodna policija i radi nesto mada ni njima nije bilo jasno sta je EURO26 kartica. :D
Jedini zajeb su kljucevi od kola koji se nisu pojavili a imam utisak da ce to debelo da me koshta ako treba da menjam brave na autu.
Eto... presla sam hiljade kilometara i takva glupost mi se desi u rodjenom gradu...
Eto... i zato dragi moji ja bih vas molila da mi bacite ili mail ili porukicu na FB ili porukicu na mob sa vashim brojem telefona (od sutra cu imati isti broj) pa da se opet cujemo...
:D

bloody Friday

Ja bi trebalo da volim petak i da se radujem svakom novom vikendu kao danima kad mogu da se naspavam da prikupim energiju, da odem u shoping, da se vidim sa nekim ljudima, da uzivam, da istrazujem, mozda da odem negde na neko kampovanje, istrazim neko novo mesto, da upoznam nove ljude... ali ja ne volim petak, ne volim sto me mama primorava da svaki vikend dolazim kuci, sto me svojim suzama stalno tera na to... Njene suze ne mogu da odbijem, niti da pomislim da joj kazem necu ili ne mogu... znam da joj je tesko ali toliko sam je razmazila u poslednje vreme da ona vishe ni u ludilu ne shvata koliko je meni teshko da dolazim svaki vikend kuci i da gledam kako ona brizne u plac svakih 5 minuta i kako je bilo sta sto ja kazem razlog za plac... vishe ne znam ni sta da pricam, sta god da spomenem bolje da nisam. Ne secam se kad se poslednji put nasmejala. Tesko je kad jedna od planine odvaljena zena tako klone duhom i vishe ne mogu da nadjem ni jedan razlog da podignem taj duh, nista mi vishe ne pada na pamet...
Niti mogu dalje da pisem ovaj post... pocinjem i sama da placem...
Sta da radim?