Sve je izgledalo savrseno ali...

Naravno da postoji ono ali, zašto ne bi postojalo... to ali služi da bi mi zagorčalo život. Sve je izgledalo tako jednostavno, sve kockice su bile složene, sve je bilo zapisano ali... uvek se nešto zakomplikuje... upravo sada ta neka najbliža tačka našeg putovanja do Mauritanije izgleda tako daleka. Drugim recima ne možemo nikako da iskombinujemo da stignemo do Budimpeshte noću a ujtru do 4 pošto nam je let u 6.
Fudeks trenutno nema tu liniju i imala sam samo ludu sreću što sam ih nazvala ranije da to saznam... trenutno su u nekim pregovorima i ni oni sami ne znaju kada ce im linija krenuti...
Gea turs je preskupa.
Noćni voz stiže ujtru u 5 što nam nikako ne odgovara. Pošto nema izgleda da od železničke stanice brzo stignemo do aerodruma.
Iz Subotice ide bus u 15:15 što nam opet ne odgovara...
Sloba leti u subotu ujtru što znači da baš i nije poželjno da u petak izlazi sa posla da bi stigao na neki voz-bus-bickil a ja letim u nedelju ujtru i pre toga ću biti u Kikindi.
Kako god okreneš opšta katastrofa. Ako neko ima neku informaciju o tome šta kako gde zašto itd neka mi odmah javi telefonom, faksom, mailom, ... ne biram sredstva... :D
Ipak želim da uštedim 40eura koje Gea turs planira da mi uzme. Znate li vi šta sve može da se kupi za 40eura u Maroku i Mauritaniji...
Karte su kupljene, Sloba i ja sutra krećemo u pohode na ambasade... biće perja i treptanja koliko vidim pošto marokanci nisu pustili pozivna pisma... ali šta da se radi... takav mi opis posla Inshallah. A kad stignem u Maroko ima noge da lomim picka im materina arapska!!!
Ne mogu da vam opišem koliko jedva čekam da odem na godišnji odmor... situacija na poslu postaje nepodnošljiva... ne mogu da stignem da zapišem sve Danijeline bisere ... Svakog dana postaje sve gora i gora... gađa se sa neverovatnim ciframa koje troši na gluposti, ofarbala se u plavo, falila se kako je 4 sata sedela kod frizera... da sam takva izasla iz salona ja bi se vratila u salon sa kalašnjikovom i pobila sve okolo. Đurđa danas kad je ušla u kancelariju i kad je videla samo što nije prasnula u smeh.
Elem... pre neki dan smo se Olja i ja pokidale na sledeću priču...
Dotična je pala u nesvest na sred ulice došla je hitna pomoć i odneli su je i naplatili joj to 35ooodin pošto nije imala knjižicu. Ja sam je pitala da je nisu nosili avionom od Kneza do Bolnice?
Sledeće što se hvalila Olji je bilo da je kupila komplet za posao koji je koštao 15000din. Opet je pokušala da se prepire samnom oko viza ali to joj nije uspelo...
Kažem vam... ne mogu da popamtim sve njene bisere...
odoh nešto da radim danas...
možda...
:D