Odakle da počnem? Prosto sam mislila da više nikad neće biti nekoga ko će mi dati tu neverovatnu želju da pišem blog. Mislila sam da je Danijela neponovljiva i nedorečena i prosto sam mislila da su sve moje nade za fenomenalnim blogovima pale u vodu i da su svi moji snovi budućeg humorističkog pisca propali... ali onda je došla ona... najpametnija od sve dece, brža od puža, bistrija od beogradske Ade i neverovatnija od konvergentnog reda... i Danijela je pala u zaborav. Sve one francuske suknje, fenomenalne frizure i padanja u nesvest od 35000din su prosto ništavni, nula, nichts, nothing sada kada se pojavila ona, toliko neverovatna da ja ne znam odakle da počnem svoju priču.
Elem, sve to je nekako počelo onog dana kada sam ja pitala "a kolika je tu moja plata?" i kada sam dobila novog šefa. Novi šef se nije pokazao u svom pravom svetlu prvi put kada sam ga videla tako da sam dobila pogrešnu predpostavku o dotičnoj osobi. Priča kaže sledeće...
Krenula frka trka panika sa novim projektom u firmi i ja kao prva osoba u lancu treba svoj posao da uradim u 18h popodne (a radno vreme do 16h) i iako sam prva osoba u lancu opet sam zadnja rupa na svirali i niko me ne zove niti išta govori a ja kao kreten ostajem posle posla. I dodje taj kobni četvrtak, moj šef se seti da ja postojim i reče mi da ipak ostanem posle posla da završim to šta imam da završim... i ja u 16:00 spakujem svoje cenjeno dupe i odem kući... zašto? pitate se moji dragi prijatelji... pa zato što je današnja tehnologija čudo i što je moj posao toliko vezan za internet i za telefon da bez problema mogu da sedim kući i da radim sa sve četiri u vis i da ne vidim nikoga po nedelju ili dve i da dođem u firmu samo po papirić od plate a ne da trunem u ovoj kancelariji sa 2 vrišteće koleginice (jedna će biti kasnije opisana)i sa jednom koja je tu samo zato što dobro izgleda i znala je u koje dupe treba da se uvuče i kome da trepće a trenutno pregovara preko telefona za plaćanje ispita na privatnom fakultetu.
No dobro... i sa tom fenomenalnom tehnologijom zvanom laptop, internet, VPN i neko solarno čudo koje nazivaju telefon odem kući i u 17:50 zajedno sa mojom koleginicom Oljom završim ceo posao. VPN nije hteo da mi se konektuje pa sam zamolila Olju da odradi moj deo posla što je bilo jedan klik desnim tasterom miša. i tada je nastao haos. Moj bivši šef poznatiji kao "il hefe grande e pedigroso" se požalio mom sadašnjem šefu, u cilju ljubljenja guzice istog, kako njegovi ljudi (Olja) rade posao koji treba da radim ja. Dok sam ja radila u IT-ju nikad se nije žalio na to kako njegovi ljudi rade posao računovodstva, kontrolinga ili neke druge službe (da podsetimo da sam ja otvarala početna stanja magacina dok sam radila u IT-ju što je čist posao šefa računovodstva ili glavnog knjigovođe). Utom je moj novi šef, jako besan, nadrkan i svi oni pridevi koji opisuju stanje "ti gaziš moj EGO!!" okrenuo moj broj telefona i upitao zašto sam otišla sa posla kad smo se dogovorili drugačije bla bla bla.
Od tog dana i narednih nedelju dana nastala je gadna tišina u firmi... moj šef nije odgovarao na moje mailove, nije se javljao na telefon, jedva da je odgovarao na poruke i to samo one koje su se ticale posla i posle par dana dobijam poziv od "The black Mamba" direktorke koja mi, zajedno sa mojim šefom uručuje upozorenje pred otkaz u kome se navodi kako sam prekršila dve stavke iz ugovora o radu i da je jedna od te dve stavke "neobavljanje radne dužnosti zbog kojeg je ceo proces prodaje tog dana patio". Posle par dana dobijam i rešenje o destimulaciji na koje mogu da se žalim nekom sudu. Destimulacija je ni manje ni više već 30%, zakon ne dozvoljava više. Da im dozvoljava, verovatno bi mi ukinuli platu taj mesec. Tek posle nedelju dana od nemilog događaja moj šef mi se obratio sa rečenicom da je izgubio poverenje u mene i da to više ne može da se vrati i da bla bla bla... Da, izdržala sam, nisam se nasmejala, nisam mu pružila taj svoj izraz zadovoljstva koji je trebao da zvuči „Jel vidiš kolika mi je guzica? E, svaki milimetar me zabole za to što ti pričaš“. Da, dragi moji, tih dana dok se meni vijorio oblak sumnje u firmi da li ću zadržai svoj posao ili ću voditi svoju firmu na sud, tih dana je stigla vest da ću narednih godinu dana živeti na plaži ... u INDONEZIJI. O tome ćemo nekom drugom prilikom...
I onda mi je moj novi "dragi" šef prijavio da mi stiže nova koleginica koja će raditi od 10 do 18h i ona je stigla već sutra... nova koleginica koja je iskusni analitičar, sa iskustvom u internacionalnoj kompaniji, prepametna, brzo kapira, ja treba samo da je uvedem u Pantheon, ona je već bila na obuci u ESTEH-u, ona sve zna, sve razume... To je osoba čija je jedna od prvih problema je bio kako da ubaci red u Excel tabelu i koja ceo današnji dan provodi pričajući svim svojim prijateljima kako joj se ugasio auto na autoputu...
Ista plata, razlika u skolovanju za 3 stepena, razlika u mentalitetu teži ka beskonačnosti a razlika u kapiranju stvari zaslužuje potpuno novu stranicu bloga... ali zato ona ima vezu :) i poverenje našeg šefa... iako je, čim sam ja otišla na godišnji odmor zajebala big time nešto u sistemu...
i eto... nastaviće se... :D
No comments:
Post a Comment