Sedela sam za kompom i strpljivo cekala moje da dodju online da im cestitam Bozic. Utom je upala Dama i pozvala me da idem sa njom i Yakobom na tradicionalnu pijacu u Denpasaru i posle da idemo u Kutu da kupimo jos neke sitnice. Rekla sam joj da cekam moje da dodju online a ona je u sali rekla "Tvoja porodica te je zaboravila, ajde sa nama". Nasmejala sam se slatko ali negde u dubini ta recenica je zabolela. Da me zaborave, na Bozic... bem ti zivot... Onda sam se proracunala sa vremenskim razlikama, shvatila da nece doci online jos nekih sat vremena i otisla sam sa njima na pijacu.
Stigla sam na Bali pred kraj prethodne godine i udobno se smestila u vec poznati stan koji je u datom trenu bio prazan posto su Dama i Yakob negde lutali. Nova godina je protekla kao i svaka druga, sa nekim novim ljudima, nekim starim, nekim sada vec novim prijateljima i nekim ljudima koje se nadam da vise nikad necu videti. Setali smo okolo, djuskali do zore i otisli kuci...
Ostali dani su prosli u zveranju okolo, lutanju po plazama uglavnom solo posto se Sonja jos 2. januara vratila u Smrdibaju. Tu su jos par dana bili Aleks i Aleks iz Cacka koji vec godinama zive u Bangkoku i Singapuru pa sam svoje dane tracila sa njima i efektivno ogovarala na srpskom.
Kada me je Jelena pitala kako dozivljavam Bozic i da li hocu da ga proslavim sa njom s obzirom da nemamo ovde ni kuceta ni maceta nije bilo srecnije osobe od mene. Bozic je uvek bio onaj dan kada treba da sam kuci. Na kojem god kraju sveta da sam za Novu Godinu uvek bi trcala kuci za Bozic pa cak i one godine kad mi je u Istanbulu bilo toliko dobro, krenula sam putem Srbije da stignem kuci za Bozic. Za Svetog Jovana je uvek bio ispitni rok pa sam i navikla da ne dodjem kuci ali Bozic je druga prica.
I sad sam ostala sama... mogu da vam kazem da me je to mucilo s obzirom da nisam znala kakav pogled Jelena ima na to a ona je bila jedina osoba iz Srbije koju sam znala u ovoj tudjini. Za Badnji dan smo spremile svezu ribu koju smo kupile na ogromnoj ribljoj pijaci koja je mene apsolutno odusevila, krompir salatu i neku posnu poslasticu od kakaa, meda i voca i proslavile Badnji dan i Bozic kako valja i dolikuje i razisle se u neko doba da bi se cule sa nasima.
Naravno, to nije bilo to, i obe smo to znale, ali trudile smo se da jedna drugoj damo sto veci osecaj Bozica ali i jednoj i drugoj je radila nostalgija. Ovde smo skoro 6 meseci a kazu ljudi da ona pocne najgore da radi. Kad to pregrmis, onda sve ostalo ide lako.
Sve u svemu, moji me nisu zaboravili... samo me zajebava ova +7 vremenska razlika na Baliju a +6 u Surabaji :D
No comments:
Post a Comment