Mali Andjeo iliti dan kada sam ja postala teta Marina

Oduvek sam se užasavala pomisli da me neko zove teta Marina, to mi je prosto bilo tako nekako... za tetke... nista zanimljivo za mene ovako mladu lepu i nasmejanu. Tetke su uvek onako mrgodne i uvek imaju nešto pametno da kažu iako to u datom trenutku nije baš pametno ali ne možeš ti da se raspravljaš sa tetkama, one su starije, pametnije, iskusnije... Meni je Bog svom srećom dao normalnu tetku sa kojom uvek mogu da se isćaskam, popijem kaficu, natenate razglabam o cveću i proleću ali uvek ti Bog da sa strane još par tetaka koje su tu ili da budu super ili da ti zagorčavaju život. No sad, referat o mojim tetkama je jedna jako dugačka priča i nije uopšte poenta onog što sam ja danas htela da napišem.
Kažu da je 13 loš broj i da taj datum ne valja a ja sad kad proberem po svom sećanju, mogu samo lepih svari da se setim koje su se desile 13 datuma u nekom mesecu... mojoj mami je bio rođendan 13. decembra, 13. januara je uvek dobra žurka za Pravoslavnu novu godinu, petak 13.'ti uvek napravi neku fenomenalnu žurkicu (sećam se prošlogodišnje kod Hogara), 13. juna je dedi i babi bila godišnjica braka, 13. marta sam ostavila Surabaju, 13. maja ... to ćemo preskočiti... i tog divog 13. septembra mi je stigla porukica od mog bate da se njegov andjeo rodio sa svojih 3,3kg i 52cm.
Ne mogu da vam opišem koliko sam bila srećna i ponosna... zaplakala sam tek kad mi je poslao sliku na kojoj se smeje... sva je na mene, ljubi je tetka 
Slikice.. samo da vidite da je sva na tetku... :)