Odavno nisam pisala o mojoj dragoj kolezinici. Ne zato što nisam želela ili nešto slično već prosto otkad nismo zajedno u kancelariji nemam inspiracije, a vesti koje stignu putem stranih i domaćih izveštača nisu toliko inspirativne. Niko ne može da prenese tu neodoljivu čaroliju koleginicine ljupkosti niti da kvalitetno prepriča sve njene šoping i "padanje u nesvest" avanture.
Poslednjeg vikenda u januaru bila je kompanijska proslava na koju nažalost nisam otišla, ne zato što nisam želela već mi okolnosti nisu dozvoljavale. doduše još uvek nisam spremna potpuno da se upustim u gužvu i gungulu ovog velegrada. Još uvek mi prija da sam sama sa sobom.
Elem, koleginica je te večeri, za svoju prvu velesocijalnu priredbu (pošto drugih u proteklih godinu dana nije imala) obukla diiiiiivan crni kompletić koji je sigurno debelo platila negde u bliskoj nam Evropi (nije se falila koliko) i u kosu je stavila neki šljašteći rajf. Žao mi je, ne mogu da vam opišem koliko mi je žao što nisam prisustvovala toj priredbi njenog uplovljavanja u socijalni život kompanije. Naravno celo veče se nije mrdnula sa svoje stolice, iako su svi mladi pa i stariji igrali, što neposredno dokazuje teoremu da ima dve leve noge. Nadam se da ću posredni dokaz naći čim pre mada jako je teško.
Da ne opisujemo nove frizure, boje kose, količine para koje se prosipaju na te frizure, količine para koje se prosipaju na novu garderobu, čarape... Nazalost novih priča o već pomenutoj mački nisam čula ali sigurno je još uvek tu i čini jedini deo njenog so called života. A postdiplomske studije koje koštaju 6000eura ... o tome ću neki drugi put... :)
Da, priča koja mi je danas donela neverovatnu kreativnost i želju za ponovnim blaćenjem drage mi koleginice kaže sledeće. Već par dana davi Olju (već pomenutu caricu sa kojom radim i bez koje ne mogu da radim :D ) za neke pivot tabele sa nekim podacima bla bla bla... na moju sreću ovog puta je samo Olja morala da je sluša... i danas poziva Olju kod sebe u kancelariju pošto joj je jako teško da dolazi kod nas u kancelariju (koja je jedan hodnik dalje) pod izgovorom da joj je težak laptop i da ne može sad da ga vuče skroooozzz na drugi kraj hodnika. Debela guzica! :D
Druga vrlo bitna stvar koja se desila u životu moje drage i nikad prežaljene koleginice je ta da je ona prešla svoje socijalne strahove i napravila profil na facebook-u. Nažalost, na slikama se jako loše vidi pošto je slike postavila jedna od njene 3 prijateljice (mene je nažalost stavila među svoje prijatelje što znači da ima cele 2 prijateljice/poznanice). Elem, poenta cele priče je što na facebook-u na profilu stoji da je single a ona i dalje priča o svom momku.... Sad vi meni recite ko tu koga jebe?
Eto... pokušala sam, ali ne vredi, izgubila sam kvalitetnu inspiraciju... ponekad je baš sranje što ti je na poslu dobro. :D
No comments:
Post a Comment