I opet sam klisnula sa posla... samo sam rekla Slaviši da ja moram da idem bla bla bla ovo ono seminar pičke materine dža bu... slegao je ramenima i rekao "pali".
Na iznenađenje svih svojih kolga iz busa elegantno sam izašla na autoput i u roku od minut sam uhvatila stop do Šimanovaca... već posle 5 minuta sam bila u autu sa simpatičnim cigom koji je išao za Pulu... posle popriličnog pretresa na granici koji mi se desio prvi put u životu... mada on ciga ja plava ... bili smo i sami sebi sumnjivi... a kamoli carenicima... doduše usrala sam se poprilično, ko zna šta bi bilo da su mu našli nešto... to mi je naum da prelazim granicu pešaka. Ne, ne, neću prestati da stopiram. :D
Negde oko 9:30 sam bila na Lučkom i još pola sata čekala Gogu da se snađe. On je jedan od onih "živim ceo svoj život u Zg-u i ne znam dalje od svoje ulice" i "Zagreb ima naplatne kućice???" Smejurija sa njim... nije baš toliko neuk što se tiče Zagreba ali čekala sam dobrih pola sata, ako ne i duže.
Sledeće naplatne kućice su me videle tek negde sutra oko podne dok smo se nakanili da ustanemo... I još jedna kobna greška na putovanju je ta kada od svih stvari zaboravite mapu i ljudi dobre volje vas odvezu na granicu... ali na pogrešnu stranu... tako da sam samo za prolaz kroz Sloveniju, koji je trebao trajati pola sata izgubila dobrih 2,5 ako ne i 3 sata. Čovek me je svojom dobrom voljom odvezao na granicu ali prema Celju, ne prema Mariboru... no svom srećom stop je išao dobro ali sam imala muke dok sam izašla iz Maribora...
Poslednja etapa je otprilike bila najfenomenalniji stop ikad... ljudi su stali kod Graca, čovek je stopirao kad je bio mlađi, vikali su, smejali su se i rekli da idu u 16. Becirk... hm... idem i ja tamo... posle kraćeg razgovora ispostavilo se da oni žive ulicu dalje od mog hosta pa sam vožnju dobila do ispred vrata. :D
To be contunued...
1 comment:
Зашто не:)
Post a Comment