Ovih dana od silnih obaveza na poslu ne mogu da stignem da napišem par redova i da nastavim svoju pričicu iz komšiluka. Doduše više se zanimam nekim glupostima nego što radim nešto zaista kvalitetno ali jedan dobar savet koji sam dobila u ovoj firmi je "uvek se pravi da si do guše zatrpana poslom" pa to i radim! :D
Sve u svemu u Beču je bio veliki ambasadorski meeting i 10.ti rođendan Couchsurfing-a za koji sam dobila poziv još Bog zaboravio od kad pa je otprilike i to bio glavni razlog zbog kojeg sam neumorno jurila Peđu da mi nabavi pozivno pismo za Šengeniju. Elem... ne vredi da vam objašnjavam kakav je provod kad je na gomili izmedju 100 i 600 ljudi iz celog sveta koji sa jedne strane imaju isti pogled na svet i sve to traje 4 dana. Doduše videla sam neke stvari koje mi se nisu svidele ali sam videla i neke stvari koje su učinile da postanem malkice više aktivna u celoj toj priči. Ja CS posmatram kao način da dobijem besplatan smeštaj gde god da odem, možda da provedem neko vreme sa lokalcima da dobijem neke korisne savete po pitanju grada i države ali otprilike nemam nekih preteranih ambicija i želja po pitanju istog. Stalo mi je do toga da podignem CS zajdnicu na noge u Srbiji ali je to jako teško bez pravih ljudi na putu. Veckey je zatrpana sa poslom, Lolija nisam ni čula ni videla mesecima, Maju isto tako, Marko je zatrpan ST-om, Kristijan je negde u Tihom okeanu radi na brodu, Acketa je mrtvo more, Artu nešto radi ali sve slabije i slabije i daleko je od Bg-a da bi mogla nešto ovde da radi, Tanja i Marko su imali nalet entuzijazma ali je kratko trajao, Milos otprilike isto tako, Nenad i Kika funkcionisu na lokalnom nivou... Flo je sad malo podigao entuzijazam u NS-u ali čim on ode mrtvo more... i kako ja da radim sa takvim ambasadorima? To je jedino pitanje na koje nisam dobila odogovor... sad su pooštrili krterijume za ambasadore, traže aktivnost i slične stvari ali niko mi nije rekao šta da radimo sa mrtvim ambasadorima?
Naravno posle svih tih predavanja, workshop-ova, zajebancija, odgovaranja na pitanja dža bu sledilo je ljubljenje guzice Kejsiju i ekipi od strane lokalnih organizatora, svi koji su došli na meeting su znali sve ljude iz organizacije CS-a ko je tu ko, šta ko radi, ko je kad piškio, bukvalno su naučili njihove CV-jeve napamet... ja sam znala ko je Kejsi i to mi je bilo dovoljno. Malo mi je bilo muka od sveg tog uvlačenja u guzicu pa sam se svojski potrudila da se držim po strani sa nekim isto tako, možda čak i više kvalitetnim ljudima.
Najsmešniji je definitivno bio jedan Šveđanin koji je posle apsolutno dosadnog Kejsijevog predavanja koje je polovina ljudi aktivno prespavalo rekao "tvoje predavanje je bilo fenomenalno, veoma inspirativno... " pa je nastavio sa nekim glupim pitanjem dok mu se ona polovina ljudi koja je spavala slatko smejala.
Sve je bilo odlično organizovano... od lokalnih žurkica, obilaska grada (doduše ja sam imala svog vodiča) opere, workshop-ova, ispijanja piva, večere u odličnom restoranu u gradu koji se ispostavio poprilično jeftin... i stvarno sam upoznala gomilu kvalitetnih ljudi i uživala u svakom minutu i dobila želju za nekim aktiviranjem u CS-u ... i naravno želju da se opet vratim za Beč... bez obzira što u gradu čuješ samo srpski sa različitim akcentima stare Juge grad je fenomenalan i sigurno se vraćam još jednom pre nego što mi istekne šengen...
O samom gradu... čitaćete na sajtu KPS-a... moram i za njih nešto da naškrabam :D
No comments:
Post a Comment