"Ko?" pitala sam još uvek pospana i sa ogromnom glavoboljom od sinoć.
"Pa Indonežani!"
"Nemam pojima... ne znam... ne verujem, doduše Indonežani slave sve živo, odgovorila sam "a šta to treba da slave?"
"Pa 8. mart, dan žena, stupida!" odgovorila je Sonja sa njenim smešnim italijanskim akcentom dok sam je ja i dalje bledo gledala.
"Oh yes, to je danas?"
"Danas i nikad više ove godine, jebem te glupavu!"
Nasmejala sam se njenom savršenom znanju psovki na srpskom jeziku i njenom talentu da ih uvek iskoristi u pravoj rečenici. Kad smo stigli u Indoneziju održala sam čas lepog ponašanja na Srpskom jeziku ali Sonja je dobila i pride časove s obzirom da živimo zajedno i provodimo 90% slobodnog vremena zajedno pa me svaki dan sluša kako nekom nešto opsujem. I dalje ih vrlo smešno izgovara ali talenat je talenat.
"Znači imamo odličan izgovor da odemo večeras u La Ruccola ili u onaj drugi italijanski restoran"
Italijanska kao i većina zapadnjačke hrane je ovde papreno skupa tako da ne možemo stalno sebi da priuštimo da jedemo zapadnjačku hranu ali s vremena na vreme desi se i to. Za novu godinu smo, posle magičnog putovanja po Floresu završile na Baliju, kao i sve bule. 1. januara smo otišle u italijanski restoran u Seminjaku gde je Sonja odlučila da otvori svoj novčanik i da naruči sve što poželi i da umre srećna od hrane pa kud puklo da puklo. Tako smo nas dve naručile sve po italijanskom protokolu pa su nam se onda pridružili Alex i Alex iz Čačka koji žive u Singapuru i Bankoku pa su oni naručili sve po Srpsko-italijanskom protokolu i sve u svemu, prekrstili smo se i mirno čekali račun. Kad je stigao račun Sonja me je pogledala i dala mi ga. Ja sam ga prosledila dalje i svi smo ćutali i gledali se. Alex je izvadio 50.000Rp (cc 5 eura), Alex je dala oko 20.000 i Sonja je izvadila 100.000Rp i mirno smo platili i izašli napolje rešeni da se ne vratimo u taj restoran bar još neko duže vreme.
Šta se ustvari desilo... posle naših proračuna račun je trebao da bude oko 500.000Rp(cc 50eura)a oni su nam doneli račun na oko 170.000Rp. Naravno čim ti neko donese velik račun ti udri u dreku pa se odmah buniš a kad ti donesu 3 puta manji račun, onda nema šta da se buniš jel da? :D
Tako da Sonja opet plaća večeru danas... možda nam se opet posreći :D
Poslednjih par godina slabo mislim na ovaj dan i verovatno bi ga u potpunosti zaboravila da se on i u Italiji ne slavi...
Ima mnogo žena koje danas želim da izgrlim i izljubim i da im poželim srećan 8. mart, mada, iako je danas taj dan sve te žene znaju da ih ja volim tokom cele godine, ne samo danas.
Tako drage moje, idite večeras na neku Italijansku hranu i popite za mene čašu nekog dobrog crnog vina...
Da ste mi žive i zdrave 100 godina!
Volim Vas sve!
No comments:
Post a Comment