Srbi i vize... ili izbegavanje čuvenog FT1P

Ne znam za vas ali ja sam se poprilično izvežbala u ambasadama po zemlji i svetu. Uvek ponesem neki dodatni papir kad su u pitanju vize jer, ko zna zašto će mi trebati. Srećom u kancelariji imamo "recycle bin" pa ako nešto odštampam previše, neko će taj papir za nešto iskoristiti.
Nikad me nisu odbili i gomilu viza sam dobila po ubrzanoj proceduri pošto su mi svi klijenti megalomanski. Šta reći kad sam australijsku vizu dobila za 2 dana.
Mahinder je jako fina asistentinja u našoj firmi koja je zadužena za sve i svašta i nikad joj ništa nije teško da uradi. Razgovor juče je tekao ovako
Mahinder: Za Thai vizu ti treba formular, slika i kopija pasoša.
Marina: A da mi uradiš jedan onaj papir da sam ja zaposlena ovde? Kao potvrdu.
Mahinder: Aj dobro
Marina: Ja ću odštampati avionsku kartu i rezervaciju hotela.
Mahinder: Šta će ti to? Na sajtu ambasade piše da ne treba
Marina: Mani ti mene... samo ti meni spremi taj dokument

I odem ja jutros u ambasadu u 9 iako mi je rečeno da se otvara u 9:30. Uvatim svoje mesto u redu i iza mene se posadi Francuz i milion drugih ljudi.
Ulazimo u ambasadu i lepo piše "Ambasada sutra ne radi, ko aplicira danas, pasoši u ponedeljak".
Već vidim kako moj avion odlazi bez mene i kako plaže po Puketu i Phi Phiju se pretvaraju u još jedan dosadan produženi vikend u KL-u.

Marina: Dobar dan  (kez od uveta do uveta). Znate, ja imam bukiran let u subotu ujtru za Puket.
Službenik: Aha. Obično je procedura 2 radna dana a mi sutra ne radimo.
Marina: Pa znam ali ja bi malo na odmor, šef mi je konačno odobrio par dana off
Službenik: Vi radite u Maleziji?
Marina: Da, evo vam kopija radne vize, potvrda od firme, avionska karta i rezervacija hotela.
Službenik: Sedite, proverićemo dokumenta.
Sat vremena kasnije
Službenik: Dođite po vaš pasoš danas popodne
Marina: Hvala puno vrlo ste ljubazni

Za to vreme se Francuz posvađao 3 puta sa službenicima jer je i on trebao da leti sutra.
Pride se pojavila britanka koja je ostavila decu u Tajlandu i treba da ide sutra da ih pokupi.

Talenat kažem ja :)

jebu me pa me rasturaju...

, Gledam trenutnu političku situaciju pa mi ništa nije jasno kao što mi nikad neće biti jasno s obzirom na moje poznavanje politike. Ponekad mi je drago što je tako. Da sam kojom nesrećom upisala FPN pukla bi kao tikva već na prvoj godini ili bi možda položila 1 ispit. Da sam, ne daj Bože, upisala pravo... ne bih dogurala ni do drugog semestra. Tako da nisam baš vešt govornik ni spisatelj a kad sam nervozna, bolje se ne približavaj
Elem... ovih dana nemam inspiraciju za pisanje i nesto sam jako nervozna...
S obzirom da sam administrator na forumu Kluba putnika Srbije neki članovi misle da sam sveznajuca, naročito novi članovi. Tako mi se u poslednje vreme dešava, bar jednom nedeljno da mi stigne request na MSN-u za approval. Ok, kliknem ja da vidim ko je to, pošto me moja radoznalost još uvek ne popušta al tražila si đavola dobila si ga. Prošle nedelje to je bio neki klinac koji je želeo da zna apsolutno sve o šengen vizama i putovanjima u Evropu. Kad sam mu rekla da ne putujem u Evropu i da sve piše na sajtu jako lepo i da sve može da pita na forumu buntovno je nestao. Pre toga je neki lik pitao kako da stigne do Sirije i šta mu sve treba pa sam mu rekla da krene peške i da ponese pasoš pa će jednog dana stići. Najnoviji je želeo da zna sve o Belorusiji, kao da sam ja turistička organizacija prijateljske nam i nevizne države Belorusije. Kad sam ga pitala zašto Belorusija rekao je "culi smo da je tamo jako jeftino" ?!? Meni se Belorusija nije svidela, bila je hladna (a i nebila u decembru) bezlična, pusta, suviše oprezna, komunistički nastrojena... Doduše ne trebaju nam vize pa to valjda privlači ali... uvek postoji ali... između Srbije i Belorusije, kad malo bolje pogledamo kartu postoje naše divne komšijske debelo-vizne zemlje poput Mađarske i malo tanje-vizna Ukrajina.
Pitanje je bilo kako on da stigne tamo (s obzirom da se nikako nije predstavio ne znam da li je muško ili žensko pa ću predpostaviti da je muško) pa sam ga pitala da li je čuo za voz. Onda je on pitao da li taj voz ide preko Subotice i kada sam rekla da ide mladi gospodin je sa punom dozom ushićenja i neverovatnog entuzijazma rekao "pa onda mi ne trebaju tranzitne vize!!" (ne znam kako je to zaključio niti sam želela da saznam) ali sam ga na sreću vrlo brzo spustila na zemlju jednom prosto-proširenom "Voz ne leti preko Mađarske od Subotice do Minska, naravno da ti trebaju jebene tranzitne vize!".
I niko od njih se nije predstavio, čak mi je ovaj poslednji sa beloruskom pričom rekao da nema potrebe da se predstavlja. Kao da sam ja teta šalteruša. Zar je teško otkucati jedno "zdravo ja sam Dejan/Marko/Ivana/Milica". I svaki od njih je odgovorio isto kada sam pitala da li su pročitali forum i blogove i putopise na temu. Odgovorili su "NE".
Drugim rečima ljudi u ovoj državi su navikli da im sve serviraju, zato većima ljudi i putuje sa agencijama. Kad neki požele malo da se odvaže kao tobože idu na neko "avanturističko" putovanje opet vole da im se sve servira pa onda kad dođu na naš forum koga ćemo, Marinu ćemo... tako sam ja sad lepo sklonila svoj MSN sa profila pošto mi se ranije takve stvari nisu dešavale. Moj MSN stoji na tom sajtu već 3 godine. E sad dragi moji ako vam nesto treba moracete lično i personalno da mi napišete zahtev sa sve potpisom i pečatom da bi dobili moju MSN adresu pošto je sad nema apsolutno nigde na netu. Sa CS-a sam je odavno skinula pošto su mi se javljali neki zaljubljeni Nigerijci. :D ali to je već priča za neki drugi blog...