Monday, July 21, 2008

Macke koje ne sluze nicemu :)

The cat (Felis catus), also known as the domestic cat or house cat to distinguish it from other felines, is a small carnivorous species of crepuscular mammal that is valued by humans for its companionship and its ability to hunt vermin, snakes and scorpions. It has been associated with humans for at least 9,500 years. (taken from wikipedia.com)
Iz moje perspektive macke su male odvratne zivotinje sa previshe dlaka koje grebu seru gde im nije mesto i ne sluze nicemu sem ako nisu dobro izdresirane domace macke koje jure misheve kao cuveni Pop Cirin macor. Taj macor je i pacove jurio ako se secate one scene kad Erzika, pop Cirina sluzavka, dolazi kod popa Spire da osacuje novog ucitelja uz izgovor da im treba macak da u'vati velikog pacova koji se zavukao u spajiz. (ili su uloge popova obrnute, ne mogu sad da se setim). Kad sam bila mala u dvoristu smo imali macku koja je upravo sluzila toj svrsi i vrlo dobro je radila taj posao pa je deda hranio visokomasnim mlekom koje je davala nasa krava. I nikad ta macka nije ulazila u kucu. Zimi je spavala u stali zajedno sa psima i kravama.
Otprilike da jedan od razloga zasto me Egipat ne privlaci je zbog toga sto su macke svete zivotinje i sto mi je prijateljica pricala da su je u hotelu prekorili kada je na bazenu oterala macku sa svog peskira a hotel je celo vreme bio krcat mackama.
Moji prvi susret sa mackom koja ne sluzi nicemu je bio kod moje profesorice engleskog gospodje Slavice Markovic kod koje sam ja upravo i prestala da idem na casove zbog macaka. Imala ih je otprilike 5-6 i to su bile one sijamske ili persijske... ne znam tacno ali neke mnogo fine koje su opet srale tamo gde im nije mesto. Stalno su se penjale po stolovima prelazile nonsalantno preko mojih knjiga i svezaka dok sam ja ucila i pisala. Njen stan mi je stalno smrdeo.
Onda je moja drugarica Sandra pokupila neku macku na ulici u Novom Sadu i prisvojila je kao kucnog ljubimca i njen stan je uzasno smrdeo na maciji izmet iako je ova macka bila naucena da piski u kutiju sa peskom. Sva vrata i stolarija u Sandrinom stanu su bila izgrebana i sama Sandra je bila izgrebana i macka se stalno nocu penjala na krevet, baskarila se i obicno bi se smestila pored njenog lica i kada je godinu dana kasnije dobila strasan kasalj, njena majka, koja je lekar, joj je naredila da izbaci macku iz stana posto je Sandra jednom prilikom iskasljala maciju dlaku. Posle toga Sandrin stan je smrdeo josh 6 meseci.
Jednostavno ljudi koji drze macke u stanu se naviknu na taj smrad i ne osete ga. Ja sam dete sa sela i tvrdim da su macke za avliju i svako drzanje istih u stanu je mazohizam.
E tako moja koleginica koja nema socijalni zivot (od kad sam je upoznala spomenula je samo jednu drugaricu u Nisu, u Bg-u izgleda nema nigde nikoga do jedne rodjake koja je neka bakica) ima macku u stanu. Kao sto sam spomenula u prethodnom postu ne prestaje da prica o njoj od toga kako ona skakuce po stanu preko kako sere van i u kutiju sa peskom pa do toga koliko para ona trosi na mackinu hranu i igracke. Maca ne jede nista sem kitkat hrane za njen uzrast (to je kao kad kupujete pelene za bebe pa sad da li je beba od 7-10kg ili od 10-14kg) i maca se igra samo sa igrackama koje se kupuju iskljucivo u pet centru. I maca sere i maca piski i ... nemate pojima koliko je bolno slusati sav taj debilizam o mackama. Lako je trositi sve te silne pare na macku kada mama i tata placaju stan i racune i jos ima punomoc na tatinu karticu. Pokusavam da se iskljucim ali je jako tesko kad svaki dan dolazi sa nekom novom dogodovstinom o svojoj macki. Da li bi neko ko ima socijalni zivot, ili zivot uopste, stalno pricao o macki? Verujem da bar troje vas koji cete procitati ovaj blog imate macku u stanu ali ja to ne znam poshto je, iako se godinama znamo, nikad niste spomenuli. Da ja imam, ne daj Boze, macku, jadna bi crkla poshto nikad ne bi bila kuci da je nahranim. Njena macka spava sa njom i da moze stalno bi je vukla sa sobom. Na sta sam ja procedila kroz zube da ako se njena macka pojavi u kancelariji da ce i ona i macka leteti sa treceg sprata.
Ranije su se macke igrale sa klupkom vunice i jele mleka i hleba a danas su se nesto profinile. Sad imamo hranu posebno za macke, posebno za kucice igrackice za svaku zivotinjku posebno, vishe nema pravih miseva vec se kupuju plasticne igrackice koje cak i imaju plisanu presvlaku pa stvarno lice na miseve i na dodir.

Znam da cu od ljubitelja macaka dobiti prekore ali jednostavno o ukusima ne vredi raspravljati, ja jednostavno ne mogu da drzim macku u stanu. Protiv macke u dvoristu nemam nista protiv. Danijela nije jedina koja prica previshe o svojoj macki. Verovatno i vi imate neku koleginicu koja previshe prica o svojoj macki ili psu. Da li ste ikad pomislili da li ta osoba ima socijalni zivot?

Thursday, July 17, 2008

Nove poslovne zavrzlame...

Restruktuirana mi je kancelarija... gledam Danijeli u ledja sto je fenomenalno ali i dalje slusam onu njenu fenomenalnu frekvenciju glasa pracenu slabim brundanjem koja konstantno ponavlja rec "moja macka". U 60% njenih recenica se spominje njena macka i koliko para ona trosi na njenu hranu i na potrepstine za macku. U sledecih 30% ogovara ljude u firmi koje ni ne poznaje i to vec pocinje debelo da para ushi ne samo meni vec i sefici koja pokusava da je ucutka ali je na tom polju toliko glupa da je apsolutno nemoguce smiriti. Ostalih 10% prica stvari koje su vezane za posao a koje ce kasnije rezultirati ogovaranjem ljudi i raznih sektora po firmi.
Sad gledam u Olju koje je fenomenalna zenica i sto je josh bolje pricamo istim jezikom s obzirom da je ona programer. Nova sefica nije losha ali malo se suvishe druzi sa Danijelom :D
Ljilja je otishla iz analize u kontrolu pa su mi uglavili josh 2 nova izvestaja a jedan sam vrlo brzo i elegantno uvalila sefici da ga radi... :D
Novi momenti... pored macke stigla je i da spomene svog novog momka koji je morao da se slozi sa njenom mackom kad je dosao u njen stan poshto je "momak prolazna roba a macka ce zauvek ostati tu" drugim recima... di mi je zid da lupam vugla! :)))
Uglavnom sam iskljucena iz njihovih razgovora i slabo komuniciram sa onom stranom kancelarije... sad kad postavim granicu, pa im uvedem vize i postavim zvucnu izloaciju... videce oni sta je el-prezidente.
Od jutros jedva drzim glavu na ramenima... bem ti pelinkovac... ali ipak Vladine zurke su uvek bile kvalitetne i masa je uvek bila dobro raspolozena ali sama pomisao da ce co'ek sad godinu dana biti u jebenoj Britaniji i da nece bit' nista od zurkica vec padam u depresiju... Mada... ipak je njegova mama ta koja pravi najbolje pite na svetu (ako ne racunamo moju mamu :) ) pa u globalu kad se sve sabere "VLADO ne trebas mi... bar ne josh mesec dva" :))) Kad sam vec kod farewell party-ja gospon Nikodijevic bi trebalo da odrzi jednu negdi... ne moz' da ode tek tako... ima da mu se smrznu jaja u onoj Moskvi ali niko mu nije kriv... ide momak u gastarbajtere. Nece ni Vlada nis' bolje proci... od vlage trunu jaja :D Ne znash kome ce biti gore...
Inace cisto da se pohvalim (ili da pocnem vec da kukam) juce sam sveze postala beogradjanka i vec me je murija legitimisala (bem ti kad sednem u auto sa ludakom koji nece da stane kad ga pajkani zaustavljaju nego pusti da ga jure) :))))
Nastavila bih ovo ali sad idem psihicki da se spremim za sastanak sa direktorom... koji je za 5 minuta

ljubim vas sve

Thursday, July 3, 2008

Afrika

Ovih dana po ko zna koji put i previshe razmishljam o Africi... gledam gde bih mogla da izgubim one bedne 2 nedelje godisnjeg odmora koji cu da dobijem negde u novembru ... ukoliko ne promenim firmu... nasla sam neke jeftine karte do Maroka ali tamo sam vec bila... ne znam da li bi sebi mogla da dozvolim da se vratim tamo... previshe emocija me vuce tamo... kao da idem opet kuci. Letovi do Senegala iako se zovu cheap nisu jeftini, nema cheap flightova do Alzira, nazalost nemam previshe vremena da se vucem do Irana... mada sa ovom mojom platom verovatno ne bih ni mogla da priustim sebi let negde... gledam kako sta kad zashto... kako iskombinovati najjeftinije i nazalost najkrace putovanje mog zivota... ah oni divni kriminalni dani kada je Bog pomag'o i kada smo imali sve pare ovog sveta i kilometre pod nogama... ti dani se cine toliko daleki...
Obicno mami, kad se vrati iz bolnice, poshto tamo ni nema drugog posla osim da caska sa svim onim ljudima, izvuce osmeh na lice ta, jedna mala cinjenica, da smo nas dve proputovale hiljade kilometara vise od vecine ljudi koje ona upozna i da nas to cini bogatijima za ceo jedan zivot...
Cesto je cula ono "blago tebi, sta si ti sve videla, najdalje sto sam ja dosla je ovaj Novi Sad, a valjda ni tu ne bih doshla da mi nije ovoga", ali onda mama nadje novu crnu misao da nigde vishe nece putovati i da ove godine nece videti more... tesko mi je da se borim sa njenim crnim mislima tako da cu verovatno ove godine dati celu ustedjevinu za njenu avionsku kartu do Tivta ili Podgorice i nece mi biti zao... mene ce moji kilometri pustinje i prasume cekati... mozda i ja zavrshim ove godine sa njom u Crnoj Gori poshto imam neka 2 krvava dana pa mogu da napravim neki duzi vikend... mada 400km puta... nije put
:)))
jednom sam to napisala... napisacu opet... Afrika vuce sebi, neka voodoo magija ...
:)))