I tako je cuveno pismo otislo u nedelju uvece u ministarstvo... u ponedeljak ujtru posle casova smo se uputili kod rektora u kancelariju. Gospodin rektor, pomenuti u pismu, nije bio na svom radnom mestu ali tu je bio gospodin zamenik sa jednim od nasih profesora. Mr. Ali je jedina nada da cu ja iole nauciti nesto indonezanskog mada opet s druge strane on je toliko neverovatno sexy da jedva mogu da se koncentrisem na njegovim casovima.
Njih dvojica su nas pazljivo saslusali dok smo im sasuli celo pismo u lice ali nismo im rekli da je isto otislo u ministarstvo i u Darmasiswa program. Oni su nas pazljivo saslusali, doduse Mr. Ali je otprilike jedina osoba na fakultetu koja nas je ikad slusala.
Utorak ujtru... casovi kod Idrisa, spomenutog u pismu... cas je prosao kao i obicno, dosadno, s obzirom da nas on uvek uci nekim glupostima koje nam u zivotu nece trebati... posle casa je zamolio nas 4 da ostanemo u ucionici i poceo da cvrkuce kao golub.
Vi mozete da idete gde god zelite, da radite sta god hocete, univerzitet ce vam vratiti pare koje ste potrosili ovog vikenda, samo napisite koliko ste potrosili, ja se izvinjavam sto sam vikao, bio sam pod velikim pritiskom, naravno da vi mozete da radite sta god zelite u svoje slobodno vreme bla bla bla bla...
I tako je on cvrkutao skoro sat vremena dok smo nas 4 gledale sumnjicavo i bile spremne da skocimo na njega i da ga ujedemo i nista od tog njegovog cvrkutanja nam se nije svidelo ali videcemo sta ce biti ubuduce.
1 comment:
оно што сам тражио, хвала
Post a Comment