Posle 2 meseca zajebavanja po Indoneziji, kvalitetnog zajebavanja mogu vam reci, pocela je kisna sezona, grom je spalio, pa nemam nista drugo da radim osim da blogujem... ovi na flakutetu se nisu bas pretrgli da nam drze predavanja, olade nas dok si rekao keks... svaki dan nam turaju nove rasporede u ruke, uce nas kojekakvim glupostim kad i stignu na casove... sto bi moja koleginica Fatma rekla "mars u pizdu materinu svi redom". Da da, Vasa Draga, je odrzala svoj cas lepog ponasanja na srpskom jeziku i svi redom inostrani studenti su to upili ko sundjeri i sad psuju ko kocijasi, ljubi ih Marina. :D Bem li ga, nismo imali sta drugo da radimo pa je Marina uzela kredu u svoje ruke a to obicno ne izadje na dobro.
Elem, s obzirom da smo 2 meseca bili na raspustu ja sam se raspustila po Lomboku, Giliju i Baliju (guglujte jebem vas glupave, nemojte oma da pitate di je to!!) mesec dana i sad mi se ama bas nista ne radi... ali ajde kao nesto moram...
Volem avione vise nego leba da jedem... to sam shvatila odavno ali sad je to doslo do te tacke da mi svaka destinacija za koju treba vise od par sati voznje izgleda kao povoljna prilika da kupim avionsku kartu... ili je samo doslo do toga da sam postala lenja i volem da putujem brzo i komforno... doduse ova zemlja je poprilicno jeftina po tom pitanju... pa ako se moze... zasto da ne? E tako sam ja za 25evara kupila kartu za Lombok i otisla... a ostali nek se jebedu sami... putopise sa destinacija trazite na www.serbiatravelers.org jebe mi se da vam opet piskaram ovdi sta sam radila i di sam se lomatala...
I tako caskam ja sa Oljom, tamo negde u prethodnim blogovima spomenutom mi omiljenom koleginicom, i isprica ona meni par lokalnih traceva znanih kao "sta ima u miloj nam kompaniji?" kad oces djavola... moja draga em mila koleginica... moja nova muza i inspiracija, nasa nova nada i desna ruka gospodina Nikole R. zvanog veliki zli sef je dobila sut kartu... pa kako to moze bit' pitala sam se ja... kad je ona internacionalni strucnjak, neprevazidjena pamet... doduse 6 meseci nije mogla da ukapira neke stvari ali sta sad da se radi. :D
I eto... Marina napusti brod... ne, nikako nece ceo brod da potone... ali jedna daska je otisla, a to uzdrma malkice... samo malkice... :D
No dobro... kad sam napustila onaj brod ukrcala sam se na jos gori brod. Dosla na flakutet kad ono sve devojke nindze, dobro dobro, nisu bas nindze ali sve imaju pokrivene glave. Ceo flakutet muslimanski! Svi do jednog! Prvo su nas metili u neki smestaj di smo svi dobili svrab 3.eg stepena pa su nas onda premestili na bolji smestaj ali sve u cilju da nas drze pod prismotrom. Svakog dana su padala pitanja "gde ste bili?, sta ste radili?, zasto sinoc u 7 niste bili u smestaju?, sa kime ste sinoc izasli?" e onda kad smo mi popizdeli na to zaduzili su dve tajlandjanke koje zive sa nama da nas kontrolisu da bi bilo manje providno. Kad smo krenuli da trazimo sami smestaj, izbio je skandal... kako smo mi nezahvalni i ne svidja nam se ono sto nam oni pruzaju. Posle mnogo frke i svadje i gomile problema koje su nam napravili oladili su kapislu. Sve u svemu predpostavili su da je jedna prekaljena svetska putnica - dete (sram ih bilo) i da oni trebaju da me kontrolisu. Sonja, kao slatka mala italijanka se uvatila moje suknje i krenula da rezi na njih ali jadno dete dobila gastritis od previse stresa i sranja koje su nam pravili. Ja sam zbrisala na Lombok a ona je ostala sama da se bori sa njima danima.
Eto...
2 be continued...
No comments:
Post a Comment