Odma ste kliknuli jel da? Nema ovdi pornografskih slika, samo jedna podugačka priča o tome kako je Marina posle 3 godine rada u firmi došla na isto mesto odakle je i počela: nemam pojima šta se dešava, idem kući svaki dan u 6, smeškam se, i svi misle da sam glupa. Samo, postoji jedna razlika između ove sad i one Marine pre 3 godine. Ova Marina sad boluje od stanja poznatijeg kao kurcobolja.
Negde početkom Januara mi smo imali neki PeopleSoft test, skoro svi zaposleni koji se time bave. Od kad sam popunila poslednji ŠV obrazac na fakultetu nisam obratila pažnju ni na jedan formular pride a kamoli test. Tako sam ja to ofrlje uradila za 15 minuta u fazonu "šta me *bete, imam posla".
Kad oćeš đavola... dobijem pozivnicu za PIP sastanak sa moje dve šefice i sa glavnokomandujućom od HR-a. Šta je PIP nemam pojima a i *be mi se iskreno... Odem ja na taj sastanak kad one drvlje i kamenje po meni... ti ne radiš dobro svoj posao, ti nisi dobar team leader, ti ovo ti ono... meni vilica na podu...
Jest, bila sam malo zauzeta u poslednja 2 meseca na 2 najveća evropska projekta i par japanskih pošto drugi menadžeri nisu imali muda da rade na njima, a u međuvremenu su dali otkaz i otišli, pa nisam imala vremena da se posvetim svom timu ali ovo...
Ja sam u poslednje 2 godine nosila titulu team leader-a a menadžera nikad nisam imala već sam uvek direktno raportirala CEO koji naravno nikad nije imao vremena za mene i nikad nije vodio brigu o tome šta ja radim i kako radim. Bila sam prepuštena sama sebi tako da nikad nisam ni mogla da naučim kako da budem dobar menadžer iliti team leader, kako god to želite da nazovete. Ja nisam učila te visokokvalifikovane škole za menadžere, ja sam učila onu jadnu matematiku. Da sam bila pametna pa da se školovala za menadžera svega ovog danas ne bi bilo.
Ajde to što ne radim svoj posao, to i da preguram, ali onda su izvukle rezultate testova pa je bilo da ja ne znam PeopleSoft. Po njihovim rezultatima ja sam među najgorima. Ja sam oduvek bila glupa, čak mi je i moja pokojna Radmila to često govorila ali džabe kad na jedno uvo uđe na drugo izađe.
I tako posle 3 godine popravljanja njihovih sranja oni su dosli do zaključka da ja nemam pojima.
Ne bude Marina lenja pa se prijavi za sertifikaciju. Mislim, ako sam glupa, makar Oracle da mi to kaže.
PIP je ispao preformance improvement program gde ja imam mesec dana da zavrsim 7 zadataka koje su mi dali a koje sam ja završila za nedelju dana laganog života. Ustvari dali su mi mesec dana da odmaram i da ne radim ništa. Najviše vremena za tih 7 zadataka mi je oduzelo to što sam skupljala sve zajebancije tipa kako se to računa? Šta ako se desi ovo? Šta ako se desi ono? Kako se to radi ako je zaposleni ovakav onakav... i slično. Testiranje mi je oduzelo dosta vremena ali svako popravljanje u sistemu je odnelo 15minuta do 2 sata u zavisnosti od kompleksnosti problema. Ja 7 zadataka rešavam na dnevnom nivou kad je žurka lagana.
Kasnije sam na svoju ruku uzela da popravljam neke druge stvari koje dosta dugo čuče pošto mi je dosadno na poslu.
Pride su me smenili sa pozicije team leader-a i sad nemam nikakvu poziciju dok mi se ne završi ovaj PIP a lidersku poziciju su dali jednom klincu iz mog tima i dali su mu jednog seniora da mu bude menadžer.Milina.
Anyhow... na celu tu frku ja sam počela ekspresno da tražim novi posao pa sam poslala mail mom ljubljenom Japancu da ga pitam za preporuku... balavila sam vam o njemu nadugačko i naširoko ovdi. To je onaj moj Japanac koji mi je klijent i sa kojim sarađujem poslednje 3 godine.
Na taj moj mail Japanca opali srčka i čovek brže bolje krene da me ispituje gde ću sta ću zašto hoću da odem i ja mu sve ispričam. Lepo i iskreno. Tri godine ga nisam lagala, što bi sad počela. On sa one strane sveta zna da ja znam svoj posao a ovi ovde ne vide prst pred nosom. Još je krenuo da se izvinjava da nije on možda uzrok svemu tome. Zove me svake nedelje da čuje šta se dešava, ispriča mi šta se dešava sa njegove strane... manje više postali smo najbolji drugari.
Posle prošlonedeljnog velikog sastanka kompanija-klijent, Japanac je zgrabio moju šeficu i krenuo da joj kenja za mene. Naravno nije spomenuo ni minut našeg telefonskog razgovora nego je on iz drugog ugla dobio informaciju da ja nisam više team leader. U petak mi je preneo sta joj je rekao i iskreno ja mogu samo da se poklonim sad tom čoveku i da mu izljubim stope. Ja sam znala da smo on i ja OK i da on ceni moj rad ali nisam očekivala da joj kaže to što je meni ispričao. Da je neko bio tamo da isplete prekosovski ciklus počelo bi sa
"Mili Bože čuda velikoga,
kad seđaše na tronu Marina,
sve zlato u kraljevstvu sjalo,
sve sama svila i kadifa,
med i mleko u potocima teklo... "
Šefica je naravno nakenjala da se ja sad u stvari spremam za sledeći veliki evropski development projekat koji se radi upravo za tog klijenta i da zato više nisam u podršci.
No, šta će dalje biti, čitajte sledeće nedelje...
Negde početkom Januara mi smo imali neki PeopleSoft test, skoro svi zaposleni koji se time bave. Od kad sam popunila poslednji ŠV obrazac na fakultetu nisam obratila pažnju ni na jedan formular pride a kamoli test. Tako sam ja to ofrlje uradila za 15 minuta u fazonu "šta me *bete, imam posla".
Kad oćeš đavola... dobijem pozivnicu za PIP sastanak sa moje dve šefice i sa glavnokomandujućom od HR-a. Šta je PIP nemam pojima a i *be mi se iskreno... Odem ja na taj sastanak kad one drvlje i kamenje po meni... ti ne radiš dobro svoj posao, ti nisi dobar team leader, ti ovo ti ono... meni vilica na podu...
Jest, bila sam malo zauzeta u poslednja 2 meseca na 2 najveća evropska projekta i par japanskih pošto drugi menadžeri nisu imali muda da rade na njima, a u međuvremenu su dali otkaz i otišli, pa nisam imala vremena da se posvetim svom timu ali ovo...
Ja sam u poslednje 2 godine nosila titulu team leader-a a menadžera nikad nisam imala već sam uvek direktno raportirala CEO koji naravno nikad nije imao vremena za mene i nikad nije vodio brigu o tome šta ja radim i kako radim. Bila sam prepuštena sama sebi tako da nikad nisam ni mogla da naučim kako da budem dobar menadžer iliti team leader, kako god to želite da nazovete. Ja nisam učila te visokokvalifikovane škole za menadžere, ja sam učila onu jadnu matematiku. Da sam bila pametna pa da se školovala za menadžera svega ovog danas ne bi bilo.
Ajde to što ne radim svoj posao, to i da preguram, ali onda su izvukle rezultate testova pa je bilo da ja ne znam PeopleSoft. Po njihovim rezultatima ja sam među najgorima. Ja sam oduvek bila glupa, čak mi je i moja pokojna Radmila to često govorila ali džabe kad na jedno uvo uđe na drugo izađe.
I tako posle 3 godine popravljanja njihovih sranja oni su dosli do zaključka da ja nemam pojima.
Ne bude Marina lenja pa se prijavi za sertifikaciju. Mislim, ako sam glupa, makar Oracle da mi to kaže.
PIP je ispao preformance improvement program gde ja imam mesec dana da zavrsim 7 zadataka koje su mi dali a koje sam ja završila za nedelju dana laganog života. Ustvari dali su mi mesec dana da odmaram i da ne radim ništa. Najviše vremena za tih 7 zadataka mi je oduzelo to što sam skupljala sve zajebancije tipa kako se to računa? Šta ako se desi ovo? Šta ako se desi ono? Kako se to radi ako je zaposleni ovakav onakav... i slično. Testiranje mi je oduzelo dosta vremena ali svako popravljanje u sistemu je odnelo 15minuta do 2 sata u zavisnosti od kompleksnosti problema. Ja 7 zadataka rešavam na dnevnom nivou kad je žurka lagana.
Kasnije sam na svoju ruku uzela da popravljam neke druge stvari koje dosta dugo čuče pošto mi je dosadno na poslu.
Pride su me smenili sa pozicije team leader-a i sad nemam nikakvu poziciju dok mi se ne završi ovaj PIP a lidersku poziciju su dali jednom klincu iz mog tima i dali su mu jednog seniora da mu bude menadžer.Milina.
Anyhow... na celu tu frku ja sam počela ekspresno da tražim novi posao pa sam poslala mail mom ljubljenom Japancu da ga pitam za preporuku... balavila sam vam o njemu nadugačko i naširoko ovdi. To je onaj moj Japanac koji mi je klijent i sa kojim sarađujem poslednje 3 godine.
Na taj moj mail Japanca opali srčka i čovek brže bolje krene da me ispituje gde ću sta ću zašto hoću da odem i ja mu sve ispričam. Lepo i iskreno. Tri godine ga nisam lagala, što bi sad počela. On sa one strane sveta zna da ja znam svoj posao a ovi ovde ne vide prst pred nosom. Još je krenuo da se izvinjava da nije on možda uzrok svemu tome. Zove me svake nedelje da čuje šta se dešava, ispriča mi šta se dešava sa njegove strane... manje više postali smo najbolji drugari.
Posle prošlonedeljnog velikog sastanka kompanija-klijent, Japanac je zgrabio moju šeficu i krenuo da joj kenja za mene. Naravno nije spomenuo ni minut našeg telefonskog razgovora nego je on iz drugog ugla dobio informaciju da ja nisam više team leader. U petak mi je preneo sta joj je rekao i iskreno ja mogu samo da se poklonim sad tom čoveku i da mu izljubim stope. Ja sam znala da smo on i ja OK i da on ceni moj rad ali nisam očekivala da joj kaže to što je meni ispričao. Da je neko bio tamo da isplete prekosovski ciklus počelo bi sa
"Mili Bože čuda velikoga,
kad seđaše na tronu Marina,
sve zlato u kraljevstvu sjalo,
sve sama svila i kadifa,
med i mleko u potocima teklo... "
Šefica je naravno nakenjala da se ja sad u stvari spremam za sledeći veliki evropski development projekat koji se radi upravo za tog klijenta i da zato više nisam u podršci.
No, šta će dalje biti, čitajte sledeće nedelje...
1 comment:
Sretno u toj korporativnoj dzungli!
Post a Comment