Imam novu koleginicu part 2 iliti Ja to, excel da isfiltiriam, ja to ne razumem, kako to?

U proslom blogu spomenula sam moju novu muzu i inspiraciju za blog, onu koja je svojim fenomenalnim znanjem i kvalifikacijama dosla iz internacionalne kompanije da radi na poziciji prodajnog analiticara. Dobila je istu platu kao i ja, iste benificije, verovatno ce, cim joj istekne 3 meseca dobiti ugovor za stalno a ja cu sada, dragi moji, da vam predocim problematiku sa kojom se susrela moja koleginica prvih dana kada je stigla na posao.
Problematika broj 1: Sedi za svojim compom, pickara pola sata, poziva koleginicu koja je administrator da je pita da li ona mozda zna resenje problema, mene preskace u ispitivanju. Koleginica gleda u fajl i ne zna resenje problema. Opet pickara narednih pola sata, mene preskace u ispitivanju jel, Boze moj, njoj je veliki sef dao taj zadatak i verovatno joj je rekao da meni ne pokazuje izvestaje posto on nema poverenja u mene. Na kraju odustaje i predaje se i pita mene sta da radi.
Resenje problema: Gledam u njen komp i njena problematika je sledeca: Ja ovde hocu da ubacim red ali kad ja ovde kliknem on mi sve podatke pomeri udesno. Svi laicki poznavaoci Excela shvatice da je ona konstantno ubacivala novu celiju i da nije bas upucena u to kako se ubacuje novi red u Excelu.
Problematika broj 2: Kad ja ovde ubacim broj onda se u drugoj koloni pojavi drugi broj a ovde kad ubacim broj tu se u drugoj koloni ne pojavi drugi broj a to je ista ona kolona.
Resenje problema: u koloni A se upisuje broj pa u koloni B postoji formula koja izracunava nesto ali ta formula nije povucena na celu kolonu pa kad u sledecoj celiji koleginica upise broj u koloni B joj se ne izracunava vrednost. Na moju konstataciju "Pa razvuci formulu na celu kolonu" ona je pitala "A kako to?"

Problematika broj 3: Key account kupci su poceli danas da koriste HH uredjaje i njihove porudzbenice se mesaju sa nasim i potrebno je prebaciti spisak porudzbenica u Excel (postoji opcija na sajtu) i na tom excel file-u isfiltrirati komercijaliste ciji redni broj pocinje sa 9
Posle moja dva objasnjavanja doticnog problema i resenja istog, ona je rekla "To, excel, to da isfilriram, ja to ne razumem, kako to?"

I sta ja onda da kazem... ipak je ona strucnjak koji je dosao iz internacionalne kompanije i njeno umece ne treba da se dovodi u pitanje.

Imam novu koleginicu... ili kako ujesti šefa za EGO?

Odakle da počnem? Prosto sam mislila da više nikad neće biti nekoga ko će mi dati tu neverovatnu želju da pišem blog. Mislila sam da je Danijela neponovljiva i nedorečena i prosto sam mislila da su sve moje nade za fenomenalnim blogovima pale u vodu i da su svi moji snovi budućeg humorističkog pisca propali... ali onda je došla ona... najpametnija od sve dece, brža od puža, bistrija od beogradske Ade i neverovatnija od konvergentnog reda... i Danijela je pala u zaborav. Sve one francuske suknje, fenomenalne frizure i padanja u nesvest od 35000din su prosto ništavni, nula, nichts, nothing sada kada se pojavila ona, toliko neverovatna da ja ne znam odakle da počnem svoju priču.
Elem, sve to je nekako počelo onog dana kada sam ja pitala "a kolika je tu moja plata?" i kada sam dobila novog šefa. Novi šef se nije pokazao u svom pravom svetlu prvi put kada sam ga videla tako da sam dobila pogrešnu predpostavku o dotičnoj osobi. Priča kaže sledeće...
Krenula frka trka panika sa novim projektom u firmi i ja kao prva osoba u lancu treba svoj posao da uradim u 18h popodne (a radno vreme do 16h) i iako sam prva osoba u lancu opet sam zadnja rupa na svirali i niko me ne zove niti išta govori a ja kao kreten ostajem posle posla. I dodje taj kobni četvrtak, moj šef se seti da ja postojim i reče mi da ipak ostanem posle posla da završim to šta imam da završim... i ja u 16:00 spakujem svoje cenjeno dupe i odem kući... zašto? pitate se moji dragi prijatelji... pa zato što je današnja tehnologija čudo i što je moj posao toliko vezan za internet i za telefon da bez problema mogu da sedim kući i da radim sa sve četiri u vis i da ne vidim nikoga po nedelju ili dve i da dođem u firmu samo po papirić od plate a ne da trunem u ovoj kancelariji sa 2 vrišteće koleginice (jedna će biti kasnije opisana)i sa jednom koja je tu samo zato što dobro izgleda i znala je u koje dupe treba da se uvuče i kome da trepće a trenutno pregovara preko telefona za plaćanje ispita na privatnom fakultetu.
No dobro... i sa tom fenomenalnom tehnologijom zvanom laptop, internet, VPN i neko solarno čudo koje nazivaju telefon odem kući i u 17:50 zajedno sa mojom koleginicom Oljom završim ceo posao. VPN nije hteo da mi se konektuje pa sam zamolila Olju da odradi moj deo posla što je bilo jedan klik desnim tasterom miša. i tada je nastao haos. Moj bivši šef poznatiji kao "il hefe grande e pedigroso" se požalio mom sadašnjem šefu, u cilju ljubljenja guzice istog, kako njegovi ljudi (Olja) rade posao koji treba da radim ja. Dok sam ja radila u IT-ju nikad se nije žalio na to kako njegovi ljudi rade posao računovodstva, kontrolinga ili neke druge službe (da podsetimo da sam ja otvarala početna stanja magacina dok sam radila u IT-ju što je čist posao šefa računovodstva ili glavnog knjigovođe). Utom je moj novi šef, jako besan, nadrkan i svi oni pridevi koji opisuju stanje "ti gaziš moj EGO!!" okrenuo moj broj telefona i upitao zašto sam otišla sa posla kad smo se dogovorili drugačije bla bla bla.
Od tog dana i narednih nedelju dana nastala je gadna tišina u firmi... moj šef nije odgovarao na moje mailove, nije se javljao na telefon, jedva da je odgovarao na poruke i to samo one koje su se ticale posla i posle par dana dobijam poziv od "The black Mamba" direktorke koja mi, zajedno sa mojim šefom uručuje upozorenje pred otkaz u kome se navodi kako sam prekršila dve stavke iz ugovora o radu i da je jedna od te dve stavke "neobavljanje radne dužnosti zbog kojeg je ceo proces prodaje tog dana patio". Posle par dana dobijam i rešenje o destimulaciji na koje mogu da se žalim nekom sudu. Destimulacija je ni manje ni više već 30%, zakon ne dozvoljava više. Da im dozvoljava, verovatno bi mi ukinuli platu taj mesec. Tek posle nedelju dana od nemilog događaja moj šef mi se obratio sa rečenicom da je izgubio poverenje u mene i da to više ne može da se vrati i da bla bla bla... Da, izdržala sam, nisam se nasmejala, nisam mu pružila taj svoj izraz zadovoljstva koji je trebao da zvuči „Jel vidiš kolika mi je guzica? E, svaki milimetar me zabole za to što ti pričaš“. Da, dragi moji, tih dana dok se meni vijorio oblak sumnje u firmi da li ću zadržai svoj posao ili ću voditi svoju firmu na sud, tih dana je stigla vest da ću narednih godinu dana živeti na plaži ... u INDONEZIJI. O tome ćemo nekom drugom prilikom...

I onda mi je moj novi "dragi" šef prijavio da mi stiže nova koleginica koja će raditi od 10 do 18h i ona je stigla već sutra... nova koleginica koja je iskusni analitičar, sa iskustvom u internacionalnoj kompaniji, prepametna, brzo kapira, ja treba samo da je uvedem u Pantheon, ona je već bila na obuci u ESTEH-u, ona sve zna, sve razume... To je osoba čija je jedna od prvih problema je bio kako da ubaci red u Excel tabelu i koja ceo današnji dan provodi pričajući svim svojim prijateljima kako joj se ugasio auto na autoputu...

Ista plata, razlika u skolovanju za 3 stepena, razlika u mentalitetu teži ka beskonačnosti a razlika u kapiranju stvari zaslužuje potpuno novu stranicu bloga... ali zato ona ima vezu :) i poverenje našeg šefa... iako je, čim sam ja otišla na godišnji odmor zajebala big time nešto u sistemu...

i eto... nastaviće se... :D

Sta je sa dobrim starim pismima?

Kad bolje razmislim, poslednje pismo sam napisala ... pa ne mogu da se setim... verovatno ujaku na Novom Zelandu dok nismo otkrili da i on ima svoj e-mail. Pre godinu ili dve sam poslala prijavu za posao nekome postom, ustvari htela sam da je posaljem ali nikad nisam otisla do poste.
Prijave za Tehnicki univerzitet u Becu sam slala iz firme pa se nisam priblizila posti... Razglednica imam gomilu ali nijednu nisam poslala vec godinama...
I prekjuce dodje nama neki tipicni amerikanac... jede u Meku i radije bi ceo dan sedeo u stanu nego da luta po Beogradu, nosi pantalone spusteno i kacket naopacke, celav je mali i debeo...onako... toliko je tipican amerikanac da bi to svako primetio sa kilometra... kao da mu je na celu zalepljena zastava i da pevusi God Bless America... i kupio je razglednice... i onda je Duda negde kupila markice i on je sve to uredno popunio, zalepio markice i... krenula je potera za sanducetom.
Da li ste primetili da nigde vise nema onih zutih sanducica za postu? Ranije ih je bilo i da na svakom cosku a sad je to lov na blago... Od Zemuna do Usca smo videli samo jedno sanduce i posto smo bili u kolima sa suprotne strane nismo mogli da stanemo i ubacimo razglednice.
I onda sam ja polako vozila do Usca pa negde levo desno pa okolo... i nigde...
Gde su nestali zuti postanski sanducici?

Tajni zivot Bude Trajkovica

Od prvog dana kada sam usetala u moju cenjenu kompaniju on je jedan od retkih ljudi koji nikako nije izneverio moje poverenje. Jeste da nismo mnogo saradjivali i radili zajedno, sto je velika steta, ali je on uvek bio tu za sve sto mi je trebalo, za sva moja pitanja, bio je prvi direktor koji je dosao u moju kancelariju da mi izjavi saucesce kad mi je mama umrla, nasao mi je pozivno pismo za Shengen kad nam je to trebalo, bio je strpljiv za sva moja pitanja kad sam pocela da radim pa sam se bavila analizama prodaje, uvek je imao osmeh na licu i dobar dan za svakoga na hodniku. Jednom prilikom mi je u kancelariji ostavio porukicu na papiricu da mi se izvinjava sto mi nije dostavio izvestaj koji mi je potreban i da ce to uraditi sto pre.
Prosto... osoba za koju sam ja uvek govorila da mi ulepsa dan kada ga sretnem...
i onda je krenula era facebook-a i ja nadjem njega na faceu i rekoh, pa nece se Buda ljutiti ako ga metnem medju svoje prijatelje i tako bi... onda ga nadjoh na Linkedin-u i tu ga metnem medju svoje cenjene ljude i tako bi...
I sad Buda Trajkovic odlazi iz firme na srecu svih glavnokomandujucih sa kojima on nikad nije bio u timu a na nesrecu svih nas koji smo iole normalni i pametni. Jednostavno smatramo da ne postoji zamena za tog coveka... kada je neko jedinstven, onda je jedinstven. Mozda ce se tu i tamo pojaviti neko od koga cu crpiti takvu energiju... ali ko zna kad.

I stize meni prijateljski mail od Bude Trajkovica koji odise onim njegovim briznim dahom i prijateljsko-poslovnim stavom ... FB profil sa njegovim imenom, sa njegovom slikom, sa kojim sam ja prijatelj... nije njegov.
Pokusavam da dodjem sebi od shoka, prevrcem po glavi sta sam pisala tom profilu, da li sam nekad pisala nesto, da li sam nekad nesto komentarisala... i prevrcem po glavi ko bi to mogao da bude... kome je to od koristi...
i presecem... otprilike 30-tak kolega, bivsih kolega, sadasnjih kolega.... obrisano sa liste prijatelja...
Ne mogu da blogujem, mozda ce neko procitati ko ne treba,
Ne mogu da komentarisem, mozda ce neko procitati ko ne treba
Ne mogu da postavljam slike, mozda ce ih videti neko ko ne treba
... e do kurca... svi tamo gde sunce ne sija...
ostalo je tu i tamo few good men.

Aaaa koliko ce tu da bude moja plata?

Nisam dugo blogovala pa reko da napisem par redova pre nego sto me novi veliki sef pritisne i istisne sav zivot iz mene. Da, da, za sve vas koji niste upuceni u desavanja na estradi (sem sto se tu neki poubijali) licno vasa i omiljena je dobila novu poziciju u svojoj i dalje jedinoj kompaniji i imam novog sefa... stari doduse jos uvek pokusava da izvuce od mene par sati dnevno da radim za njega ali to jako dobro izbegavam... nisam ni bila svesna koliko djubre mogu da budem.
Elem... nekom je tamo palo na pamet da bi ja, ovakva kakva jesam sjajna i fenomenalna, mogla da radim posao koji je potreban novom velikom sefu. Da ne spomenem da je black mamba ovo smislila i skakutala okolo u svoj svojoj ushicenosti i dalje misleci da je brilijantna do bola ... No, black mamba zasluzuje sama svoj poseban post pa cu jednom u vrhuncu svoje inspiracije opisati taj dijamant moje mile em' drage mi kompanije. I ponudise oni meni lepo novu poziciju u sektoru prodaje, kazu, kreirali su je samo za mene i stvorena je za mene i sve su to oni lepo smislili i sve namestili samo jos ja da ushiceno skocim sa stolice, pocnem da skaucem okolo po firmi od srece, uzbudjenja i u svom tom poletu jos da kazem da bi to bilo fenomenalno i da mi ne treba nista drugo osim fenomenalne mi ponudjene pozicije ali... neki tamni oblak se nadvio nad njihovim glavama, munje su sevale i gromovi su se culi negde u daljini... spremala se oluja ... jer je vasa omiljena rekla " A kolika ce tu meni da bude plata? "
Da, da, naravno da su oni ziveli u velikoj zabludi, toliko velikoj da im se vilica ukocila u nekom neprirodnom obliku, poluotvorena, nagnuta na jednu stranu.... ta zabluda je bila toliko gigantska da je posle te recenice nastao muk... kao ona tisina pred tornado koja se polako talozi u vazduhu, sleze se i namesta svoja kriva usta da zakovitla sve pred sobom... tako je to izgledalo... to je trebalo da bude kao neki osmeh ali je licilo na predinfraktno stanje praceno epileptickim sokom... ONA JE PITALA ZA PLATU
To vam je, u mojoj cenjenoj i svetski priznatoj kompaniji, kao kad zamolite avganistanske ekstremiste da vise nigde ne naprave bombaski napad ili da kazete porno zvezdi da se vise nikad ne jebe. Plata je kao Voldermort... The One whose Name Must Not BE Told.
I prodala sam se... oni su se otvorili, ja sam se prodala... e sad, da li su svi srecni... to je pitanje...
E... onda stupa na scenu vec pomenuti veliki debeli sef tj. moj ex-sef koji je dobio fenomenalnu ideju da iskoristi moje znanje i nekih sitnih IT stvarcica. Elem... prosle godine negde pocetkom jeseni ja pokrenem jedan lepi veliki projekat i odradim projekat do pola i tu se pojavi Zlo. Velika crna spopoda je usetala u nasu firmu, zauzela svoju veliku stolicu, zaposlila jos troje potpuno nepotrebnih ljudi u svojoj sluzbi, dala im lepe velike debele plate i usetala u moj projekat, napisala 3 stranice dokumentacije... ustvari nije ona napisala vec njene 2 zrtve i sad im treba tehnicko lice da zavrsi projekat. Naravno ja sam svoje projekte lagano zavrsavala... prvo bi napravila formu, testirala je, zajebavala je danima i tek onda pisala procedure i zavrsavala papirologiju... ali s obzirom da je Zlo najpamenija u firmi ona je to okrenula naglavacke... napisala je procedure, pustila ih u etar da svi vide kako je ona vredna i radna a od forme ni traga ni glasa... i onda njoj padne na pamet da bi ja to mogla da uradim da na brzaka isprogramiram tu neke 3 xml forme i da postavim security i da istestiram i da sve zavrsim za jedan da posto je to, jel da, jako jako hitno i to je naredjenje od vrhovnog komandanta a ona, o moj Boze, ovo radi za vrhovnog komandanta sto bi znacilo da je guzica u procepu...
I onda se opet sve smrklo, vetar je poceo da duva i da nosi Zlo svuda po firmi, poceo je da kovitla misli i pravi nevidjeni haos... drvece se cupalo iz korena i jecalo, munje su sevale iz njenih ociju i prasina je gusila sve oko nje... a sve to zbog toga sto je vasa omiljena rekla " Ali ja vise ne radim u IT-ju, zovite Zeku i Medu"
Ne bi ceo taj haos nastao da Zeka i Meda ne trebaju debelo da se plate da zavrse to... :)

Vienna called me... part 2

Ovih dana od silnih obaveza na poslu ne mogu da stignem da napišem par redova i da nastavim svoju pričicu iz komšiluka. Doduše više se zanimam nekim glupostima nego što radim nešto zaista kvalitetno ali jedan dobar savet koji sam dobila u ovoj firmi je "uvek se pravi da si do guše zatrpana poslom" pa to i radim! :D
Sve u svemu u Beču je bio veliki ambasadorski meeting i 10.ti rođendan Couchsurfing-a za koji sam dobila poziv još Bog zaboravio od kad pa je otprilike i to bio glavni razlog zbog kojeg sam neumorno jurila Peđu da mi nabavi pozivno pismo za Šengeniju. Elem... ne vredi da vam objašnjavam kakav je provod kad je na gomili izmedju 100 i 600 ljudi iz celog sveta koji sa jedne strane imaju isti pogled na svet i sve to traje 4 dana. Doduše videla sam neke stvari koje mi se nisu svidele ali sam videla i neke stvari koje su učinile da postanem malkice više aktivna u celoj toj priči. Ja CS posmatram kao način da dobijem besplatan smeštaj gde god da odem, možda da provedem neko vreme sa lokalcima da dobijem neke korisne savete po pitanju grada i države ali otprilike nemam nekih preteranih ambicija i želja po pitanju istog. Stalo mi je do toga da podignem CS zajdnicu na noge u Srbiji ali je to jako teško bez pravih ljudi na putu. Veckey je zatrpana sa poslom, Lolija nisam ni čula ni videla mesecima, Maju isto tako, Marko je zatrpan ST-om, Kristijan je negde u Tihom okeanu radi na brodu, Acketa je mrtvo more, Artu nešto radi ali sve slabije i slabije i daleko je od Bg-a da bi mogla nešto ovde da radi, Tanja i Marko su imali nalet entuzijazma ali je kratko trajao, Milos otprilike isto tako, Nenad i Kika funkcionisu na lokalnom nivou... Flo je sad malo podigao entuzijazam u NS-u ali čim on ode mrtvo more... i kako ja da radim sa takvim ambasadorima? To je jedino pitanje na koje nisam dobila odogovor... sad su pooštrili krterijume za ambasadore, traže aktivnost i slične stvari ali niko mi nije rekao šta da radimo sa mrtvim ambasadorima?
Naravno posle svih tih predavanja, workshop-ova, zajebancija, odgovaranja na pitanja dža bu sledilo je ljubljenje guzice Kejsiju i ekipi od strane lokalnih organizatora, svi koji su došli na meeting su znali sve ljude iz organizacije CS-a ko je tu ko, šta ko radi, ko je kad piškio, bukvalno su naučili njihove CV-jeve napamet... ja sam znala ko je Kejsi i to mi je bilo dovoljno. Malo mi je bilo muka od sveg tog uvlačenja u guzicu pa sam se svojski potrudila da se držim po strani sa nekim isto tako, možda čak i više kvalitetnim ljudima.
Najsmešniji je definitivno bio jedan Šveđanin koji je posle apsolutno dosadnog Kejsijevog predavanja koje je polovina ljudi aktivno prespavalo rekao "tvoje predavanje je bilo fenomenalno, veoma inspirativno... " pa je nastavio sa nekim glupim pitanjem dok mu se ona polovina ljudi koja je spavala slatko smejala.
Sve je bilo odlično organizovano... od lokalnih žurkica, obilaska grada (doduše ja sam imala svog vodiča) opere, workshop-ova, ispijanja piva, večere u odličnom restoranu u gradu koji se ispostavio poprilično jeftin... i stvarno sam upoznala gomilu kvalitetnih ljudi i uživala u svakom minutu i dobila želju za nekim aktiviranjem u CS-u ... i naravno želju da se opet vratim za Beč... bez obzira što u gradu čuješ samo srpski sa različitim akcentima stare Juge grad je fenomenalan i sigurno se vraćam još jednom pre nego što mi istekne šengen...
O samom gradu... čitaćete na sajtu KPS-a... moram i za njih nešto da naškrabam :D

Vienna called me... :D

I opet sam klisnula sa posla... samo sam rekla Slaviši da ja moram da idem bla bla bla ovo ono seminar pičke materine dža bu... slegao je ramenima i rekao "pali".
Na iznenađenje svih svojih kolga iz busa elegantno sam izašla na autoput i u roku od minut sam uhvatila stop do Šimanovaca... već posle 5 minuta sam bila u autu sa simpatičnim cigom koji je išao za Pulu... posle popriličnog pretresa na granici koji mi se desio prvi put u životu... mada on ciga ja plava ... bili smo i sami sebi sumnjivi... a kamoli carenicima... doduše usrala sam se poprilično, ko zna šta bi bilo da su mu našli nešto... to mi je naum da prelazim granicu pešaka. Ne, ne, neću prestati da stopiram. :D
Negde oko 9:30 sam bila na Lučkom i još pola sata čekala Gogu da se snađe. On je jedan od onih "živim ceo svoj život u Zg-u i ne znam dalje od svoje ulice" i "Zagreb ima naplatne kućice???" Smejurija sa njim... nije baš toliko neuk što se tiče Zagreba ali čekala sam dobrih pola sata, ako ne i duže.
Sledeće naplatne kućice su me videle tek negde sutra oko podne dok smo se nakanili da ustanemo... I još jedna kobna greška na putovanju je ta kada od svih stvari zaboravite mapu i ljudi dobre volje vas odvezu na granicu... ali na pogrešnu stranu... tako da sam samo za prolaz kroz Sloveniju, koji je trebao trajati pola sata izgubila dobrih 2,5 ako ne i 3 sata. Čovek me je svojom dobrom voljom odvezao na granicu ali prema Celju, ne prema Mariboru... no svom srećom stop je išao dobro ali sam imala muke dok sam izašla iz Maribora...
Poslednja etapa je otprilike bila najfenomenalniji stop ikad... ljudi su stali kod Graca, čovek je stopirao kad je bio mlađi, vikali su, smejali su se i rekli da idu u 16. Becirk... hm... idem i ja tamo... posle kraćeg razgovora ispostavilo se da oni žive ulicu dalje od mog hosta pa sam vožnju dobila do ispred vrata. :D

To be contunued...