Kladionica

U firmi gde radim ima nas par stranaca koji smo igrom slučaja tu zaglavili već duže vreme i kako red i kolegijalni odnosi nalažu, držimo se zajedno.
Posao je poprilično stresan i trebaju ti živci ko konopci da bi ga obavljao kako treba dok ti neka budala visi nad vratom sa gomilom zahteva. Mi obično isključimo mozak, gurnemo slušalice u uši i ne odvajamo pogled od monitora.
Upravo zbog te količine stresa obrt zaposlenih u kompaniji je jako velik. Radni zakon Malezije štiti lokalce i oni su u mogućnosti da rade šta god žele i da prođu nekažnjeno. To ubraja i činjenicu da gomila njih samo spusti kompanijsku karticu (onu za tagovanje kad ulazite u ofis) i da izađu iz kancelarije i nikad ne se vrate.
Nas par koji smo tu dugo (pod dugo smatram period duži od 3 godine) imamo jednu posebnu zanimaciju svaki put kad neko novi uđe u kompaniju. Prvih nedelju dana bivstvovanja te osobe u firmi otvorena je kladionica "koliko dugo će dotični ostati u firmi?".
Neke ljude možeš odmah da proceniš, za neke ti treba malo više vremena ali kako god okreneš uvek neko od nas bude u pravu. Opklade nam se razlikuju samo po nekoliko meseci. Uglavnom se kladimo na menadžment. Radni narod nije toliko zanimljiv a i oni ostaju obično nešto duže. Uvek je zanimljivo gledati ljude od kojih nešto zavisi kako padaju pod teretom i nisu u stanju da ustanu.
Ovo možda zvuči malo grozno ali gomilu puta sam gledala Pavela iz Holandije kako je padao i ustajao, Marcina iz Poljske takođe, Adrijana svake nedelje daje otkaz u svojoj glavi pa opet ustane i dođe na posao, Indonežani i Vijetnamci i Filipinci su poprilično hard core, Kinezi ponekad uhvate po neku slamku kad se dave ali čim uđe novi menadžer Malajac ili Indijac opklade padaju.
Pre 2 meseca je došao novi Projekt Menadžer, već ga nema. Marcin dobio opkladu.
Sredinom juna se vratio jedan od starih kolega, dobio najgori projekat, od ponedeljka ga nema u firmi. Ja dobila opkladu.
Imamo novog Support menadžera, čekamo još malko. Njega sad prebacuju na projekat koji je prethodno opisani ostavio. Znači dajem mu max još 2 meseca.
Moji prethodni šefovi su odlazili posle 3 nedelje, 2 meseca, 4 meseca i 6 meseci respektivno. Promenila sam više šefova nego čarapa (bukvalno pošto jako retko nosim čarape u Maleziji)
Direktorka HR-a je otišla posle 5 meseci. Chris je dobila opkladu.
Nova direktorka operacija koja je sad ujedno i direktorka HR-a ... čeka se. Dali smo joj 6 meseci.
Chris je koleginica koja već 3 godine daje otkaz. Za nju smo se kladili kad će više! Bila je u firmi više od 5 godina. Otišla je prošle nedelje :)
Mark (payroll manager) se sprema da da otkaz. Ako to uradi do kraja septembra kako planira ja dobijam opkladu :)
Drugim rečima, da se ovim opkladama obrću veliki novci, ja bi bila bogata :)

Koliko želim da dam otkaz na skali od 1 do 10

Došla sam u ovu firmu pre 3.5 godine. Kako god okreneš, to je puno vremena da daš nekome ko to ne zaslužuje. Šteta što mi je trebalo dugo vremena da to shvatim. Trebala sam znati to odmah posle prvog sastanka sa velikim debelim ali onda sam bila puna elana i nagona za dokazivanjem... on će meni da ja ne znam to!!!
Postoje ljudi koji ne veruju u tebe i kada im dokažeš suprotno jednom ili nekoliko puta, prihvate te i rade sa tobom kako bi i oni i ti a i cela kompanija napredovali. S druge strane, postoje ljudi kao što je moj glavnokomandujući. Njemu dokažeš da si daleko ispred njega, da možeš više, da radiš sve za dobrobit kompanije, da te svi od kolega do klijenata vole i poštuju ali njemu to nije dovoljno. Jednostavno, nije.
Ne znam kako bi objasnila to njegovo ponašanje. On ima armiju direktora koji nemaju pravo odlučivanja već uvek poslednja mora biti njegova. Šta god se radi u firmi sve mora na odobrenje kod njega. Upravo zbog toga menadžeri odlaze pre neko što stigneš da kažeš "Prijelo mi se šampita", kamoli da ih umesiš.
Pre par nedelja sam pričala sam HR&SCU direktorkom koja je posle 6 meseci dala otkaz i otišla u neku firmu u kojoj zaista može da bude direktor. Žalila mi je na upravo to da njegova mora da bude poslednja i da se osećala kao govno svaki put kad nije mogla da potvrdi ni najmanju svoju odluku o nečemu.
Nije on toliki problem za mene... u Januaru sam bila na PIP-u i pisala sam o tome. Od onda ja ništa ne radim. Radim na nekim malim stvarima koje su meni dosadne, ponavljaju se, zveram okolo, čitam stvari po netu, počnem da radim na nekom malom projektu, oni ili klijent otkažu projekat, stave me na neki drugi na kojem opet ništa ne radim. U globalu, ulenjila sam se jako. Od januara niko nije ni primetio da ja ništa ne radim, toliko o tome koliko moja šefica brine o meni.
Drugi problem je što me klijent previše voli pa u poslednja 3 meseca nosim sa sobom veliku poslovnu tajnu zbog koje mi se još više ne radi. Niko drugi u kompaniji ne zna i nikom ni ne smem da kažem. Samo mogu da sedim i da gledam kako će sve da ode u prašinu oko nove godine kad klijent povuče svoje poteze.
Obožavala sam svoj posao, on je i jedini razlog zašto sam ostala u Maleziji toliko dugo. Moj posao je i razlog zbog kojeg sam se vratila prošle godine. Od januara nema više te draži i tog zaleta i entuzijazma. Nadala sam se da će sve doći na svoje mesto ali nisam ni sama sigurna zašto sam gledala u tom pravcu. Samo razočarenje za razočarenjem.
Odavno sam ja stavila tačku na ovu firmu i nadu da će se ikad išta promeniti.
Pismo za otkaz je napisano, samo treba da stavim datume.

Kako je Marina dobila 3 dana Srbije za rođendan

Poslali oni mene službeno u Štutgart da vidim mog ljubljenog japanca. Trebala su ići šefica i njena verna druga ali su bile zauzete drugim projektima. Naravno karta se kupuje u poslednjem trenutku, hotel se na jedvite jade bukira u poslednjem trenutku pošto je nedelja sajma u Štutgartu i ja i kolega, kojeg baš mnogo ne volem i kojeg sam ogovarala u prethodnom postu se spakujemo i krenemo.
Karta je bukirana KL-Abu Dabi - Diseldorf-Štutgart  a povratak preko Beograda sa cela 2 sata zadržavanja u Beogradu. Sa tugom sam ja gledala u tu kartu jer sam mogla samo sat vremena da istrčim sa aerodroma da udahnem vazduha, eventualno da popijem kafu sa nekim i da utrčim opet unutra.
Kad Beograd oseti da mu se vraćam vreme se skroz zabuni i uvek bude neko sranje pa da ne kvarimo tradiciju desilo se opet. Avion Beograd-Štutgart je kasnio 2.5 sata u poletanju zbog oluje koja je divljala i nosila kuće pa smo i mi kasnili iz Štutgarta 3 sata i tako da je naš let za Abu Dabi otišao bez nas u njemu.
A meni milina
Nisam se mnogo potresla što se kolega nervirao.
Naravno provela sam pola noći pokušavajući da dobijem novu kartu za mene i njega pa razdvajajući naše karte pošto su bile povezane da bi on otišao što pre a ja ostala još koji dan. Sa njegovim malajskim pasošem on nije mogao da izađe sa aerodroma pa je sledećih 16 sati čučao na terminalu a Marina se baškarila u Crown Plazi o trošku nacionalne avio kompanije.
Nisam se baš mnogo potresla.
Bila sam fina, pitala sam policiju da li postoji neki način, neki papir da ja potpišem da mu izdaju privermenu tranzitnu vizu ali rekli su "no way Hose".
I tako sam ja uzela kartu za nedelju baš tog vikenda kad je ekipa Društva Putnika Srbije planirala da ide na planinarenje koje smo ranije propustili zbog poplava.
To je ono, kad nešto želiš svim srcem... :D

Business meeting behavior

What to do when your co-worker is basically embarrassing you in front of the client with his bad meeting behavior?
Recently I attended a meeting with a big client. My client and I are working together for past 3 years and we are getting along pretty well and have been working on quite a number of projects but my goal is always to make good impression. I attended a meeting with certain co-worker who didn't know much about the topic. He recently rejoined the company and has been assigned to the project.
The fact that he didn't know much about the topic is not really that painful but his meeting behavior.
Our luggage got lost when we landed and we got money from airline company to buy stuff. It was Sunday and nothing was working but the shops in the airport. He decided it was not worth spending money so he showed up on 1st day of meeting in jeans and t-shirt in which he was flying for previous 20 hours. He openly showed that he was bored at the meeting in front of our clients big shot managers and other parties involved, he was playing with his pen, zipping and unzipping his shoes, sitting in his chair the way you sit at the bar and constantly using hardcore American slang when speaking.
All people attending the meeting were strictly business dressed up and spoke proper English.
After the 1st day meetings he decided to go shopping since our luggage still haven't arrived. On the 2nd day he wore new shirt and jeans/pants. He didn't even bother to iron the shirt and he looked even worse then previous day. In Serbian language we have this saying that he looked like cow was chewing him and spit him out.
During my presentation on the meeting he was again bored to death so he was distracting me with his pencil/shoes/laptop playing. I probably need to mention the "I'm in the bar having beer with my buddies" sitting poses.
The worst thing actually is that client was quite irritated about it.
Yes, there are companies with their casual looks and relaxed meetings but our clients are not one of those. This guy was already working for my company and he just re-joined and he supposed to know these things. If he doesn't, the first impression counts right?

Šta je PIP i kako je Marina dospela tamo?

Odma ste kliknuli jel da? Nema ovdi pornografskih slika, samo jedna podugačka priča o tome kako je Marina posle 3 godine rada u firmi došla na isto mesto odakle je i počela: nemam pojima šta se dešava, idem kući svaki dan u 6, smeškam se, i svi misle da sam glupa. Samo, postoji jedna razlika između ove sad i one Marine pre 3 godine. Ova Marina sad boluje od stanja poznatijeg kao kurcobolja.
Negde početkom Januara mi smo imali neki PeopleSoft test, skoro svi zaposleni koji se time bave. Od kad sam popunila poslednji ŠV obrazac na fakultetu nisam obratila pažnju ni na jedan formular pride a kamoli test. Tako sam ja to ofrlje uradila za 15 minuta u fazonu "šta me *bete, imam posla".
Kad oćeš đavola... dobijem pozivnicu za PIP sastanak sa moje dve šefice i sa glavnokomandujućom od HR-a. Šta je PIP nemam pojima a i *be mi se iskreno... Odem ja na taj sastanak kad one drvlje i kamenje po meni... ti ne radiš dobro svoj posao, ti nisi dobar team leader, ti ovo ti ono... meni vilica na podu...
Jest, bila sam malo zauzeta u poslednja 2 meseca na 2 najveća evropska projekta i par japanskih pošto drugi menadžeri nisu imali muda da rade na njima, a u međuvremenu su dali otkaz i otišli, pa nisam imala vremena da se posvetim svom timu ali ovo...
Ja sam u poslednje 2 godine nosila titulu team leader-a a menadžera nikad nisam imala već sam uvek direktno raportirala CEO koji naravno nikad nije imao vremena za mene i nikad nije vodio brigu o tome šta ja radim i kako radim. Bila sam prepuštena sama sebi tako da nikad nisam ni mogla da naučim kako da budem dobar menadžer iliti team leader, kako god to želite da nazovete. Ja nisam učila te visokokvalifikovane škole za menadžere, ja sam učila onu jadnu matematiku. Da sam bila pametna pa da se školovala za menadžera svega ovog danas ne bi bilo.
Ajde to što ne radim svoj posao, to i da preguram, ali onda su izvukle rezultate testova pa je bilo da ja ne znam PeopleSoft. Po njihovim rezultatima ja sam među najgorima. Ja sam oduvek bila glupa, čak mi je i moja pokojna Radmila to često govorila ali džabe kad na jedno uvo uđe na drugo izađe.
I tako posle 3 godine popravljanja njihovih sranja oni su dosli do zaključka da ja nemam pojima.
Ne bude Marina lenja pa se prijavi za sertifikaciju. Mislim, ako sam glupa, makar Oracle da mi to kaže.
PIP je ispao preformance improvement program gde ja imam mesec dana da zavrsim 7 zadataka koje su mi dali a koje sam ja završila za nedelju dana laganog života. Ustvari dali su mi mesec dana da odmaram i da ne radim ništa. Najviše vremena za tih 7 zadataka mi je oduzelo to što sam skupljala sve zajebancije tipa kako se to računa? Šta ako se desi ovo? Šta ako se desi ono? Kako se to radi ako je zaposleni ovakav onakav... i slično. Testiranje mi je oduzelo dosta vremena ali svako popravljanje u sistemu je odnelo 15minuta do 2 sata u zavisnosti od kompleksnosti problema. Ja 7 zadataka rešavam na dnevnom nivou kad je žurka lagana.
Kasnije sam na svoju ruku uzela da popravljam neke druge stvari koje dosta dugo čuče pošto mi je dosadno na poslu.
Pride su me smenili sa pozicije team leader-a i sad nemam nikakvu poziciju dok mi se ne završi ovaj PIP a lidersku poziciju su dali jednom klincu iz mog tima i dali su mu jednog seniora da mu bude menadžer.Milina.
Anyhow... na celu tu frku ja sam počela ekspresno da tražim novi posao pa sam poslala mail mom ljubljenom Japancu da ga pitam za preporuku... balavila sam vam o njemu nadugačko i naširoko ovdi. To je onaj moj Japanac koji mi je klijent i sa kojim sarađujem poslednje 3 godine.
Na taj moj mail Japanca opali srčka i čovek brže bolje krene da me ispituje gde ću sta ću zašto hoću da odem i ja mu sve ispričam. Lepo i iskreno. Tri godine ga nisam lagala, što bi sad počela. On sa one strane sveta zna da ja znam svoj posao a ovi ovde ne vide prst pred nosom. Još je krenuo da se izvinjava da nije on možda uzrok svemu tome. Zove me svake nedelje da čuje šta se dešava, ispriča mi šta se dešava sa njegove strane... manje više postali smo najbolji drugari.
Posle prošlonedeljnog velikog sastanka kompanija-klijent, Japanac je zgrabio moju šeficu i krenuo da joj kenja za mene. Naravno nije spomenuo ni minut našeg telefonskog razgovora nego je on iz drugog ugla dobio informaciju da ja nisam više team leader. U petak mi je preneo sta joj je rekao i iskreno ja mogu samo da se poklonim sad tom čoveku i da mu izljubim stope. Ja sam znala da smo on i ja OK i da on ceni moj rad ali nisam očekivala da joj kaže to što je meni ispričao. Da je neko bio tamo da isplete prekosovski ciklus počelo bi sa

"Mili Bože čuda velikoga,
kad seđaše na tronu Marina,
sve zlato u kraljevstvu sjalo,
sve sama svila i kadifa,
med i mleko u potocima teklo... "

Šefica je naravno nakenjala da se ja sad u stvari spremam za sledeći veliki evropski development projekat koji se radi upravo za tog klijenta i da zato više nisam u podršci.
No, šta će dalje biti, čitajte sledeće nedelje...