In Casablanca human life is cheap

I otišla sam tamo ponovo... zašto, ni sada mi nije jasno... išla sam kući, osećala sam to, vuklo me je, i osećala sam se kao da sam kući i verovatno ću otići ponovo... ali onda se neću vratiti, bar mislim... onda ću zauvek ostati u toj zemlji bez zelenila, bez života kavog ga sad poznajem... mada... nedostajaće mi ljudi, to znam sigurno... Rekla sam Zlobici, nedostajalo bi mi da se nekom javim na telefon sa "sta bre oćeš ti?" :D i nedostajalo bi mi da mi neko pošalje poruku "aj da otpadamo negdi"... drugim rečima samo lupam gluposti... vratiću se, ali neću živeti sa njihovom religijom, njihovim razmišljanjima, bar ne dugo... Jednom prilikom me je Zlobica zagrlio i rekao mi.. "svaka čast draga... uopšte mi nije jasno kako si ti izdržala 2 meseca ovde"
Maroko, zemlja peska, palmi, pomorandži, Islama, glupih ljudi (i kad uče za PhD)... jednostavno sva ta umešanost religije u celokupni život ih čini glupljima nego što jesu... sada su to pokazali u mnogo većem svetlu nego prošlog puta kada sam bila tamo. I opet jedini ljudi koji me ništa nisu pitali o religiji niti su spomenuli istu je moja porodica iz Rabata. Iznenadili su se kad sam im bila upala na vrata... u prvi mah mi se činilo da me je mama za nijansu čak i zaboravila i da ćemo Zlobica i ja morati da tražimo drugi smeštaj ali ... samo mi se učinilo... zar mene neko da zaboravi. :D
Videla sam gomilu starih prijatelja, upoznala gomilu novih... klasika... kako prođe svako putovanje.
Šta ono htedoh da vam ispričam... a da, rekao je jednom moj stari drugar Bogi "In Casablanca human life is cheap" dokaz sledi:

Idemo Zlobica i ja ulicom tu negdi kod autobuske stanice, tj. prelazimo ulicu, i negde na pola puta zazvoni telefon i Sloba mi dodaje telefon i kaže " ovo je verovatno neki tvoj vatreni obožavatelj" pošto je marokanska kartica bila u njegovom telefonu i ja se onako, sve trepćući okicama, javljam sa "hello" i ćaskam tu sa nekim nepoznatim obožavateljem sa CS-a kad odjednom primećujem tipa koji se ogromnom brzinom kreće prema meni. U sledećem trenutku ja grcevito stežem telefon koji on pokušava da mi otme, u drugoj ruci držim svoje već polomljene naočare a lice me neviđeno boli. Drugim rečima lik me je pošteno mlatnuo po licu, zgužvao mi naočare i oteo telefon. Sledeća scena, mada mnogi od vas koji poznaju Slobu neće poverovati u ovo ali Sloba napada tipa i otima se sa njim za telefon. Dok smo se lik i ja otimali za telefon Sloba se tu stvorio i lik nije mogao odmah da pobegne.
Ja i dalje u drugoj ruci držim svoje zgužvane naočare kojima sad fali jedno staklo pritrčavam tipu i počinjem grčevito da ga udaram gde on odjednom beži i ja već pomislila da smo izgubili bitku i vrištim na Slobu da krene za njim kad ono Sloba drži telefon u ruci.
Kupim celo staklo od naočara sa pločnika, drhtim i bespomučno se okrećem oko sebe, pokušavam da dovedem svoje naočare u početno stanje... i onda nam jebeni taksista trazi 30dirhama za vožnju koja košta 12.
Opet je Sloba uzeo stvar u svoje ruke i sprečio moj bes da iskulja na površinu.

Taksista je na kraju dobio 12 dirhama... a mogao je i batine dobiti kao smo oboje bili besni.
I onda smo razmišljali o tome šta bi bilo da je lik imao nož ili pištolj, pa kako nam se to moglo desiti i u Beogradu i bilo gde na svetu... ipak je to grad sa 4 miliona stanovnika od kojih je više od polovine siromašno do granice preživljavanja. U nekoj drugoj zemlji bi verovatno bili u većoj opasnosti da napadač ima nož ili pištolj... u Maroku retko ko ima para za tako nešto.
To je bila jedina ružna stvar koja nam se desila... sem onoga što je Zloba stalno pizdeo od raznih haslera... ali šta ćeš, ne možeš mu zameriti... još on nije video arapski svet...
:D

mir i tišina

Znate li onaj divan osećaj mira i tišine kad vam je potrebna. Svi mi želimo ponekad da odemo negde gde nema nikoga, da samo osluškujemo zvuk vetra, ptice, ili jednostavno da budemo na nekom mestu gde se ni to ne čuje... negde gde će naša čula biti potpuno opuštena i odmorena... U poslednje vreme to je moja kancelarija... samo čujem kliktanje Oljinog i Sofijinog miša, Đurđin telefon, ponekad Gocu i Micu i to je sve... ne ne ne dragi moji, nemojte misliti da je Danijela dala otkaz ili su je kojom mojom ludom srećom šutnuli sa posla... ne ne ne... ona je samo ostala na drugom kraju hodnika... daleko od mene ...
Zapostavila sam svoj blog, ne zato što me mrzi da ga pišem već što ovih dana imam stvarno previše posla a nešto sam i izgubila inspiraciju. Da, desilo se, tišina me prati već danima, nemam o čemu da pišem... molim Olju da počne da lupa gluposti koje koštaju 15000din ali nema... jednostavno ona to ne može... nema žena talenta za gluposti. Slaviša i Nemanja lupaju kvalitetne stvari.
Dolazi ona s vremena na vreme sa nekim pričicama (s obzirom da Danijela i ona čekaju bus na istoj stanici) ali nije to to... Ne ume ona to toliko lepo da objasni... to je kao da čitaš loš roman. Ne, ne kažem da je Olja loša, naprotiv, samo ne ume to tako da opiše... taj njen žar za ovim poslom, kako dobija mnogo bolje ponude ali neće da ide zbog Duške, šta bi Duška jadna radila bez nje, prosto bi firma propala bez nje u timu, kako je platila čarape 800dinara a suknju u kojoj izgleda kao krava u miniću je kupila u Francuskoj (jadna ta Francuska)... to ste trebali da vidite, noge dva balvana u suknji iznad kolena... neopisivo... cela firma joj se smejala... a kad se prefarbala u plavo, ljudi su padali u nesvest od smeha po firmi... 4 sata je sedela kod frizera... da sam ja 4 sata sedela kod frizera i izašla takva vratila bih se sa kalašnjikovim u salon. I dalje je katastrofalno ošišana... ne znam da li je njen frizer toliko loš ili momak ima fenomenalan smisao za humor. Đurđa mi je bila odlična kad je ušla u kancelariju pa je jedva zadržala da ne umre od smeha i još joj pohvalila frizuru na šta je Danijela rekla "izgledam mlađe zar ne?"... Onda je u ponedeljak došla na posao sa pričom da joj je momak bio za vikend u Bg-u ali tu je poklopila moja pojava na TV-u prosto sam bila popularna u firmi ceo dan pa ona nije mogla da dođe do izražaja.
No, sve je to manje više sad nebitno... imam svoju tišinu, mir, zanimljivu sagovornicu, lude kolege... život u IT sektoru ne može biti bolji...
i još idem na godišnji odmor...
Africa... I'm coming back to you...

Sve je izgledalo savrseno ali...

Naravno da postoji ono ali, zašto ne bi postojalo... to ali služi da bi mi zagorčalo život. Sve je izgledalo tako jednostavno, sve kockice su bile složene, sve je bilo zapisano ali... uvek se nešto zakomplikuje... upravo sada ta neka najbliža tačka našeg putovanja do Mauritanije izgleda tako daleka. Drugim recima ne možemo nikako da iskombinujemo da stignemo do Budimpeshte noću a ujtru do 4 pošto nam je let u 6.
Fudeks trenutno nema tu liniju i imala sam samo ludu sreću što sam ih nazvala ranije da to saznam... trenutno su u nekim pregovorima i ni oni sami ne znaju kada ce im linija krenuti...
Gea turs je preskupa.
Noćni voz stiže ujtru u 5 što nam nikako ne odgovara. Pošto nema izgleda da od železničke stanice brzo stignemo do aerodruma.
Iz Subotice ide bus u 15:15 što nam opet ne odgovara...
Sloba leti u subotu ujtru što znači da baš i nije poželjno da u petak izlazi sa posla da bi stigao na neki voz-bus-bickil a ja letim u nedelju ujtru i pre toga ću biti u Kikindi.
Kako god okreneš opšta katastrofa. Ako neko ima neku informaciju o tome šta kako gde zašto itd neka mi odmah javi telefonom, faksom, mailom, ... ne biram sredstva... :D
Ipak želim da uštedim 40eura koje Gea turs planira da mi uzme. Znate li vi šta sve može da se kupi za 40eura u Maroku i Mauritaniji...
Karte su kupljene, Sloba i ja sutra krećemo u pohode na ambasade... biće perja i treptanja koliko vidim pošto marokanci nisu pustili pozivna pisma... ali šta da se radi... takav mi opis posla Inshallah. A kad stignem u Maroko ima noge da lomim picka im materina arapska!!!
Ne mogu da vam opišem koliko jedva čekam da odem na godišnji odmor... situacija na poslu postaje nepodnošljiva... ne mogu da stignem da zapišem sve Danijeline bisere ... Svakog dana postaje sve gora i gora... gađa se sa neverovatnim ciframa koje troši na gluposti, ofarbala se u plavo, falila se kako je 4 sata sedela kod frizera... da sam takva izasla iz salona ja bi se vratila u salon sa kalašnjikovom i pobila sve okolo. Đurđa danas kad je ušla u kancelariju i kad je videla samo što nije prasnula u smeh.
Elem... pre neki dan smo se Olja i ja pokidale na sledeću priču...
Dotična je pala u nesvest na sred ulice došla je hitna pomoć i odneli su je i naplatili joj to 35ooodin pošto nije imala knjižicu. Ja sam je pitala da je nisu nosili avionom od Kneza do Bolnice?
Sledeće što se hvalila Olji je bilo da je kupila komplet za posao koji je koštao 15000din. Opet je pokušala da se prepire samnom oko viza ali to joj nije uspelo...
Kažem vam... ne mogu da popamtim sve njene bisere...
odoh nešto da radim danas...
možda...
:D

Marina na godišnjem odmoru

Većina vas običnih smrtnika na ovom svetu ima samo 4 nedelje godišnjeg odmora (skratićemo na GO - što sam ja saznala da je uobičajena skraćenica za dotičnu temu tek pre nekih mesec dana) ali Marina, vaša cenjena, ima 8 nedelja godišnjeg odmora +-još koji dan. Znam da je malo nemoguće ali ipak neki od vas će me potpuno razumeti. Da vam objasnim... već smo spomenuli moju "omiljenu" i sad već veoma popularnu koleginicu Danijelu koja svojim milozvučnim tonom glasa i svojom nesvakidašnjom pojavom "ulepšava" svaki moj dan u "dragoj" mi kancelariji u mom preduzeću. Elem onog dana kad moja draga koleginica ode na GO a to je mojom srećom danas, tog dana Marina ide na GO. Doduše svi njeni gromoglasni planovi zvani Ibica, Tenerifi, Sardinija su propali ali šta da se radi... Nemate pojima kako je milozvučna tišina od jutros, koliko moje uši odmaraju i kako se smeškam. Jutros se opet nije refreshovao OLAP prodaje (pošto podatke o prodaji vučemo iz olap kocke koja se oslanja direktno na bazu i koja obično treba da se refreshuje u toku noći ali u poslednje vreme pošto su odjednom shvatili prednosti našeg dragog Pantelije 5.0. previše podataka ulazi u sistem pa se olap kocke ne osvežavaju same svakodnevno pa moramo da ih bijemo sami :D ) i ja sam tu operaciju izvela za 10 minuta u kompletnoj tišini pošto niko nije vrisnuo "a u pičku materinu, opet se nije refreshovala baza". Da dragi moji, moja koleginica narušava mir naše lepe kancelarije svojim prljavim i poganim jezikom i svojim beskrajnim ogovaranjem svakoga i svacega po firmi. Toliko se ponekad isključim iz svega što se dešava po kancelariji da mi nekad treba ceo minut da uklavirim da se Duška ili Olja obraćaju meni.
Tako dragi moji, Marina je ovih dana u stanju blaženstva, potpunog mira i beskrajnog uživanja.
A onih +-par dana je na moju krvnu sliku, tj. oduvek sam volela da budem dobrovoljni davaoc krvi a posebno sad kad se dobija još pride 2 slobodna dana na to... ma milina.... tako dragi moji budite dobrovoljni davaoci krvi, ne samo zbog dva slobodna dana već zbog ljudi oko vas kojima to zaista treba... mada i u nekim zdravstvenim ustanovama brže prelazite preko svih onih baba kad dođete kod doktora.

Ljubim vas sve...

jebu me pa me rasturaju...

, Gledam trenutnu političku situaciju pa mi ništa nije jasno kao što mi nikad neće biti jasno s obzirom na moje poznavanje politike. Ponekad mi je drago što je tako. Da sam kojom nesrećom upisala FPN pukla bi kao tikva već na prvoj godini ili bi možda položila 1 ispit. Da sam, ne daj Bože, upisala pravo... ne bih dogurala ni do drugog semestra. Tako da nisam baš vešt govornik ni spisatelj a kad sam nervozna, bolje se ne približavaj
Elem... ovih dana nemam inspiraciju za pisanje i nesto sam jako nervozna...
S obzirom da sam administrator na forumu Kluba putnika Srbije neki članovi misle da sam sveznajuca, naročito novi članovi. Tako mi se u poslednje vreme dešava, bar jednom nedeljno da mi stigne request na MSN-u za approval. Ok, kliknem ja da vidim ko je to, pošto me moja radoznalost još uvek ne popušta al tražila si đavola dobila si ga. Prošle nedelje to je bio neki klinac koji je želeo da zna apsolutno sve o šengen vizama i putovanjima u Evropu. Kad sam mu rekla da ne putujem u Evropu i da sve piše na sajtu jako lepo i da sve može da pita na forumu buntovno je nestao. Pre toga je neki lik pitao kako da stigne do Sirije i šta mu sve treba pa sam mu rekla da krene peške i da ponese pasoš pa će jednog dana stići. Najnoviji je želeo da zna sve o Belorusiji, kao da sam ja turistička organizacija prijateljske nam i nevizne države Belorusije. Kad sam ga pitala zašto Belorusija rekao je "culi smo da je tamo jako jeftino" ?!? Meni se Belorusija nije svidela, bila je hladna (a i nebila u decembru) bezlična, pusta, suviše oprezna, komunistički nastrojena... Doduše ne trebaju nam vize pa to valjda privlači ali... uvek postoji ali... između Srbije i Belorusije, kad malo bolje pogledamo kartu postoje naše divne komšijske debelo-vizne zemlje poput Mađarske i malo tanje-vizna Ukrajina.
Pitanje je bilo kako on da stigne tamo (s obzirom da se nikako nije predstavio ne znam da li je muško ili žensko pa ću predpostaviti da je muško) pa sam ga pitala da li je čuo za voz. Onda je on pitao da li taj voz ide preko Subotice i kada sam rekla da ide mladi gospodin je sa punom dozom ushićenja i neverovatnog entuzijazma rekao "pa onda mi ne trebaju tranzitne vize!!" (ne znam kako je to zaključio niti sam želela da saznam) ali sam ga na sreću vrlo brzo spustila na zemlju jednom prosto-proširenom "Voz ne leti preko Mađarske od Subotice do Minska, naravno da ti trebaju jebene tranzitne vize!".
I niko od njih se nije predstavio, čak mi je ovaj poslednji sa beloruskom pričom rekao da nema potrebe da se predstavlja. Kao da sam ja teta šalteruša. Zar je teško otkucati jedno "zdravo ja sam Dejan/Marko/Ivana/Milica". I svaki od njih je odgovorio isto kada sam pitala da li su pročitali forum i blogove i putopise na temu. Odgovorili su "NE".
Drugim rečima ljudi u ovoj državi su navikli da im sve serviraju, zato većima ljudi i putuje sa agencijama. Kad neki požele malo da se odvaže kao tobože idu na neko "avanturističko" putovanje opet vole da im se sve servira pa onda kad dođu na naš forum koga ćemo, Marinu ćemo... tako sam ja sad lepo sklonila svoj MSN sa profila pošto mi se ranije takve stvari nisu dešavale. Moj MSN stoji na tom sajtu već 3 godine. E sad dragi moji ako vam nesto treba moracete lično i personalno da mi napišete zahtev sa sve potpisom i pečatom da bi dobili moju MSN adresu pošto je sad nema apsolutno nigde na netu. Sa CS-a sam je odavno skinula pošto su mi se javljali neki zaljubljeni Nigerijci. :D ali to je već priča za neki drugi blog...

Fini novi pasos

S obzirom da sam kupila karte za pizdince pa levo za mene i Zlobicu (Zlobica je najbolji dečko na svetu ali sta ću kad ima odlično ime za tepanje :D ) krenula sam da pravim novi pasoš pošto moj najlepši pasoš na svetu, ljubi ga majka, ističe baš tog famoznog 17.11. (baš kada sam kupila karte) pa rekoh, kad sam već kod pravljenja novog pasoša ajde da odnesem policiji i ginekološki bris, kuglice iz nosa, scan oka, dozu krvi... pa da uradim taj fini novi pasoš.
Od skoro sam postala beogradžanka sa Brda moram tamo da idem u policiju da ljubim guzice umesto da to obavim u Kikindi u roku od "dobar dan, mene treba pasoš, izvolte, fala". Elem, ta famozna policija na Brdu je jedna fina velika ustanova, rekla bih teški socio-realizam sa primesama moderne staklene umetnosti i sve pride zagađeno finim beogradskim smogom, gde samo jedna teta radi na šalteru za nove pasoše.
Procedura je sledeća. Digneš se u 7 ujtru, otrčiš na Brdo, nasmešish se, čisto dobronamerno, svim babama koje će sutra pandrknuti ali ipak im treba novi pasoš, a one te mrko pogledaju i blago zareže kao da su stale 1993 u red za ulje a ti se ugurala, zatim se povučeš par koraka čisto da sačuvaš živu glavu. E onda izađe iza šaltera ta jedna jedina fina teta koja uzme papirče i zapiše imena i ti, pošto si pustio sve babe pre tebe, dobiješ termin negde popodne oko 6, taman kad ti odgovara pošto krvnički radiš u pizdi materini (zvanoj Surčin) do 4.
Sledeća etapa zvana 6 popodne. Navrat nanos upadaš oko 6 popodne u tu istu finu policijsku stanicu na Brdu i uklaviriš da necesh doći na red još nekih pola sata pošto se upravo ufurala neka "imam duboki dekolte i imam debelu vezu" plavuša, sedneš na klupicu pored neke od već pomenutih bakica koja posle dubokog uzdaha koji opija, omamljuje i ostavlja bez daha bar 3 minuta počinje svoju tužnu priču o crkavici od penzije i stanu od 80kvadrata i kako nema za račune a pasoš tako skup i lična karta još skuplja a ranije su izdavali doživotne lične karte a sad... bla bla bla, bla bla. Bla bla unuk bla bla bla, 23 godine, bla bla bla, studira ETF bla bla bla, bla bla, lep visok pa vadi njegovu sliku a on mali i ružan ali baba je metar i želja za rastom pa je njoj i Dara bubamara pojam visine. I koji ce ti k***c pasoš baba? Di ćeš ti da putuješ? A onda baba nekim cudom spomene da je deda bio vojno lice a ona njena jadna mala kućica na Krku sad propada, ovi njeni neće da idu, zet ne vole Hrvate, pa će ona ići čim dobije pasoš... Eto, jadna žena. (Da sam imala neki zid, lupala bi glavom o njega ali svuda okolo su bili šalteri)
Kad te prozovu onda sediš kod fine tete u kancelariji sat vremena dok ona jednim prstom ukucava tvoje podatke u kompjuter. Pritisak skače, glava otpada fina teta cima nerve dok je gledaš kako ona to nežno ubija tastaturu na glanc novoj mašini koja radi a ne čuje se... ko čika Kuretov BMW. Onda se potpisuješ na nekoj elektronskoj mašini, pa udžeš u kabinu pa se slikuješ, pa daješ otiske prstiju (svih) na nekoj čudno svetlećoj mašini, pa...
Posle kad krenu da te 'apse nema "nisam ja".
Eto, dragi moji putnici, pripremite nerve za ceo dan cimanja... i još 30-tak dana čekanja da Zavod za izradu novcanica i kovanog novca izbaci iz mašine vaš fini novi pasoš. I onda će vam opet trebati vize... mada, da nema viza, bilo bi nam dosadno,ne bi imali o čemu da ćaskamo na forumu.
E da, ovo vam treba od dokumentacije za novi fini pasoš.

Couchsurfing i prikljucenija part 2

I sta vredi... nocas je u stanu spavalo nas petoro. Nina je stigla iz Cro pa da ne nosi stvari skrooooooz kuci u centralnu Srbiju, stigli Jovan i Cokostanglica...
Sinoc je trebalo da prodje 3 sata da Holandjanin ukapira da on ne moze da spava kod nas poshto nas je bilo vec petoro i bilo je nekih pregovora sa Zlobicom da i on spava kod mene ali on se odlucio za udobnost svog kreveta pa je lagano preko Gazele stigao kuci.
Elem, Holandjanin je stigao sa Anom negde oko 6. Ana je morala da se nadje sa njim u gradu i naravno zatekla ga je sa nekim drugarom u kafani i narucila je pice i on naravno se ni u ludilu nije ponudio da plati njoj pice. Nekim strancima bash treba sasuti u glavu neke stvari. Onda je dosao u stan, rasirio svoj vesh i seo ko frajla i poceo da smrdi za olimpijsku srebrnu medalju (zlato definitivno odnosi onaj Rus Lazar). To sam primetila kod njega josh kad smo se upoznali da je jedan od onih ljudi koji ako se ne tusiraju bar dva puta dnevno sire odvratan miris. A mislim da se zadnji put tusirao u ponedeljak uvece. Pa sad vi saberite 5 i 7.
U utorak uvece sam mu rekla da u sredu meni dolaze drugari i da za njega nema mesta. On je rekao da to nije problem i da ce spavati kod hosta svog drugara. Ispostavilo se da kod tog momka nema mesta. Iako sam mu 2 puta u toku veceri rekla da ne moze da spava kod nas on se ponasao potpuno nonsalantno kao da ja govorim u vetar. Pokusavali smo na sve nacine da ga se otarasimo ali jako se pravio blesav. Rekli smo mu da idemo kod drugara koji ide za Moskvu kao na neku kucnu zurkicu i tu mu je trebalo 20 minuta da ukapira da on ne moze da ide sa nama poshto je to kao "just small circle of friends" zurkica. U globalu svo vreme je planirao da ide sa nama gde god se mi uputili. Ana je bila na ivici nervnog sloma.
U jednom trenutku je pitao da li moze da ostane sutra do 11 pa onda da ide za Novi Sad.
"Gde da ostanes?"
"Pa u stanu"
"ali vec sam ti tri puta rekla da veceras nema mesta za tebe, rekla sam ti da mi dolaze drugari, nas petoro ce biti veceras u stanu"
u tom trenu Ana izlazi iz sobe i on govori kako mu je Ana jutros rekla kako nema nikakvih problema da on ostane i veceras na sta je Ana htela da ga udavi. :))))
Napravio je neki pogubljeno tuzni pogled (koji me je samo terao da ga sto pre izbacim napolje) i onda je zvao svog drugara i pricao sa njim 10-tak minuta (koliki ce to racun biti u roamingu a nema para za hostel) i onda je poceo svoju tuznu pricu kao pa gde ce on spavati nocas, pa kako ce on sad, pa svi hosteli po gradu su puni, pa on je mislio da se ja salim kad sam mu rekla da ne moze veceras da spava tu poshto su se tako neki njegovi hostovi ranije salili bla bla bla, pa je onda opet razgovarao telefonom 10-tak minuta... I onda je trazio da koristi net i uopste nije skontao da je kabel za ADSL iskljucen iz zida i razocaran zakljucio da net ne radi. :)))))
Drugim recima klinac je razmazen i verovatno je malkice debilan. Mozda cak i malo vishe. poceo je stravicno da ide na nerve.
Na kraju se ispostavilo da on ima kamping opremu u kolima ( u krajnjem slucaju ima kola u kojima je vec jednom prilikom spavao) pa sam ga poslala na Kosutnjak...
I tako... ove godine mi je bash loshe krenulo sa gostima... Ana odustaje od hostovanja, ja jos ne poshto pamtim dobre dane, obe smo stavile za couch "maybe" i krecemo u akciju u sluzbi zenske lepote.
A sto se tice Jovana, Coko i Nine... ni boljih gostiju ni boljeg provoda sa njima! :D

Couchsurfing i prikljucenija

Pre nekog vremena sam srela svoju koleginicu sa fakulteta, doticnu Anu Vulovic i kroz razgovor sa njom zakljucile smo da obe imamo veoma dosadne cimere i da bi mi mogle da poradimo na tome da ih ubijemo or ... sta god.
I onda smo nasle stan. I preselile se. I zivot je krenuo fenomenalno. Zivot je i dalje fenomenalan ali ostavlja posledice u vidu neispavanosti, podocnjaka, haosa u stanu i slicnih stvari. Trudimo se da sve dovedemo u red ali ne ide nikako...
Uselile smo se u taj stan 1.8.2008 i mislim da smo mozda 2 ili 3 veceri od onda bile same. Da li su to bili nasi prijatelji tu ili neki couchsurfer ili neko treci nije ni bitno... ali vishe tako ne ide. Jutros smo jedva izbacile surfera iz stana, mada ga nismo kompletno izbacile poshto je iz svoje silne skromnosti ubacio svoj vesh u nasu masinu bez pitanja da li to moze da uradi i rekao da ce popodne doci po ves... da nece mozda i da ga ja osusim na brzaka?
Prvo je dosao Eugene. Eugene je moj stari prijatelj iz Kijeva, covek u cijem stanu sam ja provela 3 noci i moj prvi host na pocetku mog bivanja na HC-u i CS-u. Posle toga je bio Srdjan, moj drugar iz NS-a, pa jedna jako dosadna amerikanka koja je samo zelela da gleda TV. Tu izmedju su se izredjali Sloba, Vukasin, Dragan, Jelena, Vanja, Maja, ... iskreno ni ne secam se ko nam je sve bio u stanu... Imam blagi utisak da ce nas gazdarica izbaciti iz stana samo zato sto ce joj komsiluk prijaviti da gomila ljudi ulazi i izlazi iz naseg stana sve vreme. A u medjuvremenu sam mogla da otvorim hostel koliko ljudi mi je trazilo smestaj preko CS-a. Samo za ovaj vikend vishe od 20-tak ljudi mi je pisalo. Dosadilo mi je vishe i da odgovaram na mailove a hostovanje ljudi je postalo pravi pakao poshto od nove godine nisam hostovala nikoga ko je bio bar malkice drugacije zanimljiv od svih ostalih. Mislim da me stari CS clanovi razumeju.
Za novu godinu su mi tu bili Rogerio i Anja iz UK i sa njima sam se super provodila, stvarno su fenomenalni. Fenomenalan smisao za humor, uvek raspolozeni... Posle njih samo kiksevi... koje sam na svoju srecu pozaboravljala... sad mi je ova amerikanka najsvezija... obishla je pola sveta ali je apsolutno nista ne zanima... na sva pitanja odgovara sa da ili ne i gleda u TV kao opcinjena. Ovaj amsterdamac nije losh ali cim je stigao poceo je da prica o seksu, pa dobro, kad te napadne peder iz Pristine svaki musharac bi pricao o tome ali kasnije se to nastavilo na ponude masaze Ani i meni pa je onda pitao Anu da li ce dobiti "good night kiss" itd itd... I Ana ga je, kao sto sam vec rekla, jedva izbacila iz stana jutros.
A veceras stizu Jovan i Cokostanglica, ovog vikenda je beer fest... ko zna koga cu josh ugostiti... Sledece nedelje ne hostujemo nikoga, cimerka i ja pijemo kafu, depiliramo noge, druzimo se sa nasim prijateljima, spremamo stan, stavljamo maske na lice, vezbamo, setamo po keju, Ana ce da sredjuje njen comp ako treba i pod pretnjom... Ako nekom treba smestaj... NE MOZE... osim Jovanu, Slobi, Coko, Nini, Vanji, Maji, Acketi, Franciju, Panonskom, Kristini, Jeleni, Ines... :)))
Ooooooo dodjavola :D

lokalne peripetije

Konacno sam se u subotu nakanila da izadjem sa nekim drustvom i zeza je bila odlicna, pijuckala sam pelin, igrala, zezala se, pricala sa prolaznicima i prijateljima i u jednom trenutku kad sam se okrenula moja torbica je nestala, jednostavno isparila, oduvao je vetar ili neki sitni narkoman. Torbica sa kljucevima od kola, kuce, stana u Bg-u, novcanikom, usb-om, satom, mobilnim, karticom za ulazak u CP, ... i gomilom drugih gluposti. U novcaniku je bilo stvari koje su vredele vishe nego moj telefon ali kreteni to nisu znali. Policija mi je nashla novacnik sa dokumentima i karticama?! Koji kreten bi ostavio kartice :))) nashli su mi kljuc od kuce i stana i usb. Usb vredi 3 puta vishe od mog telefona. Tim sitnim lopovima stvarno treba odrzati jedno predavanje o vrednosti nekih stvari. Nemate pojima koliko sam se ismejala kad su mi policajci vratili USB i kartice. Eto, nasa opste narodna policija i radi nesto mada ni njima nije bilo jasno sta je EURO26 kartica. :D
Jedini zajeb su kljucevi od kola koji se nisu pojavili a imam utisak da ce to debelo da me koshta ako treba da menjam brave na autu.
Eto... presla sam hiljade kilometara i takva glupost mi se desi u rodjenom gradu...
Eto... i zato dragi moji ja bih vas molila da mi bacite ili mail ili porukicu na FB ili porukicu na mob sa vashim brojem telefona (od sutra cu imati isti broj) pa da se opet cujemo...
:D

bloody Friday

Ja bi trebalo da volim petak i da se radujem svakom novom vikendu kao danima kad mogu da se naspavam da prikupim energiju, da odem u shoping, da se vidim sa nekim ljudima, da uzivam, da istrazujem, mozda da odem negde na neko kampovanje, istrazim neko novo mesto, da upoznam nove ljude... ali ja ne volim petak, ne volim sto me mama primorava da svaki vikend dolazim kuci, sto me svojim suzama stalno tera na to... Njene suze ne mogu da odbijem, niti da pomislim da joj kazem necu ili ne mogu... znam da joj je tesko ali toliko sam je razmazila u poslednje vreme da ona vishe ni u ludilu ne shvata koliko je meni teshko da dolazim svaki vikend kuci i da gledam kako ona brizne u plac svakih 5 minuta i kako je bilo sta sto ja kazem razlog za plac... vishe ne znam ni sta da pricam, sta god da spomenem bolje da nisam. Ne secam se kad se poslednji put nasmejala. Tesko je kad jedna od planine odvaljena zena tako klone duhom i vishe ne mogu da nadjem ni jedan razlog da podignem taj duh, nista mi vishe ne pada na pamet...
Niti mogu dalje da pisem ovaj post... pocinjem i sama da placem...
Sta da radim?

Macke koje ne sluze nicemu :)

The cat (Felis catus), also known as the domestic cat or house cat to distinguish it from other felines, is a small carnivorous species of crepuscular mammal that is valued by humans for its companionship and its ability to hunt vermin, snakes and scorpions. It has been associated with humans for at least 9,500 years. (taken from wikipedia.com)
Iz moje perspektive macke su male odvratne zivotinje sa previshe dlaka koje grebu seru gde im nije mesto i ne sluze nicemu sem ako nisu dobro izdresirane domace macke koje jure misheve kao cuveni Pop Cirin macor. Taj macor je i pacove jurio ako se secate one scene kad Erzika, pop Cirina sluzavka, dolazi kod popa Spire da osacuje novog ucitelja uz izgovor da im treba macak da u'vati velikog pacova koji se zavukao u spajiz. (ili su uloge popova obrnute, ne mogu sad da se setim). Kad sam bila mala u dvoristu smo imali macku koja je upravo sluzila toj svrsi i vrlo dobro je radila taj posao pa je deda hranio visokomasnim mlekom koje je davala nasa krava. I nikad ta macka nije ulazila u kucu. Zimi je spavala u stali zajedno sa psima i kravama.
Otprilike da jedan od razloga zasto me Egipat ne privlaci je zbog toga sto su macke svete zivotinje i sto mi je prijateljica pricala da su je u hotelu prekorili kada je na bazenu oterala macku sa svog peskira a hotel je celo vreme bio krcat mackama.
Moji prvi susret sa mackom koja ne sluzi nicemu je bio kod moje profesorice engleskog gospodje Slavice Markovic kod koje sam ja upravo i prestala da idem na casove zbog macaka. Imala ih je otprilike 5-6 i to su bile one sijamske ili persijske... ne znam tacno ali neke mnogo fine koje su opet srale tamo gde im nije mesto. Stalno su se penjale po stolovima prelazile nonsalantno preko mojih knjiga i svezaka dok sam ja ucila i pisala. Njen stan mi je stalno smrdeo.
Onda je moja drugarica Sandra pokupila neku macku na ulici u Novom Sadu i prisvojila je kao kucnog ljubimca i njen stan je uzasno smrdeo na maciji izmet iako je ova macka bila naucena da piski u kutiju sa peskom. Sva vrata i stolarija u Sandrinom stanu su bila izgrebana i sama Sandra je bila izgrebana i macka se stalno nocu penjala na krevet, baskarila se i obicno bi se smestila pored njenog lica i kada je godinu dana kasnije dobila strasan kasalj, njena majka, koja je lekar, joj je naredila da izbaci macku iz stana posto je Sandra jednom prilikom iskasljala maciju dlaku. Posle toga Sandrin stan je smrdeo josh 6 meseci.
Jednostavno ljudi koji drze macke u stanu se naviknu na taj smrad i ne osete ga. Ja sam dete sa sela i tvrdim da su macke za avliju i svako drzanje istih u stanu je mazohizam.
E tako moja koleginica koja nema socijalni zivot (od kad sam je upoznala spomenula je samo jednu drugaricu u Nisu, u Bg-u izgleda nema nigde nikoga do jedne rodjake koja je neka bakica) ima macku u stanu. Kao sto sam spomenula u prethodnom postu ne prestaje da prica o njoj od toga kako ona skakuce po stanu preko kako sere van i u kutiju sa peskom pa do toga koliko para ona trosi na mackinu hranu i igracke. Maca ne jede nista sem kitkat hrane za njen uzrast (to je kao kad kupujete pelene za bebe pa sad da li je beba od 7-10kg ili od 10-14kg) i maca se igra samo sa igrackama koje se kupuju iskljucivo u pet centru. I maca sere i maca piski i ... nemate pojima koliko je bolno slusati sav taj debilizam o mackama. Lako je trositi sve te silne pare na macku kada mama i tata placaju stan i racune i jos ima punomoc na tatinu karticu. Pokusavam da se iskljucim ali je jako tesko kad svaki dan dolazi sa nekom novom dogodovstinom o svojoj macki. Da li bi neko ko ima socijalni zivot, ili zivot uopste, stalno pricao o macki? Verujem da bar troje vas koji cete procitati ovaj blog imate macku u stanu ali ja to ne znam poshto je, iako se godinama znamo, nikad niste spomenuli. Da ja imam, ne daj Boze, macku, jadna bi crkla poshto nikad ne bi bila kuci da je nahranim. Njena macka spava sa njom i da moze stalno bi je vukla sa sobom. Na sta sam ja procedila kroz zube da ako se njena macka pojavi u kancelariji da ce i ona i macka leteti sa treceg sprata.
Ranije su se macke igrale sa klupkom vunice i jele mleka i hleba a danas su se nesto profinile. Sad imamo hranu posebno za macke, posebno za kucice igrackice za svaku zivotinjku posebno, vishe nema pravih miseva vec se kupuju plasticne igrackice koje cak i imaju plisanu presvlaku pa stvarno lice na miseve i na dodir.

Znam da cu od ljubitelja macaka dobiti prekore ali jednostavno o ukusima ne vredi raspravljati, ja jednostavno ne mogu da drzim macku u stanu. Protiv macke u dvoristu nemam nista protiv. Danijela nije jedina koja prica previshe o svojoj macki. Verovatno i vi imate neku koleginicu koja previshe prica o svojoj macki ili psu. Da li ste ikad pomislili da li ta osoba ima socijalni zivot?

Nove poslovne zavrzlame...

Restruktuirana mi je kancelarija... gledam Danijeli u ledja sto je fenomenalno ali i dalje slusam onu njenu fenomenalnu frekvenciju glasa pracenu slabim brundanjem koja konstantno ponavlja rec "moja macka". U 60% njenih recenica se spominje njena macka i koliko para ona trosi na njenu hranu i na potrepstine za macku. U sledecih 30% ogovara ljude u firmi koje ni ne poznaje i to vec pocinje debelo da para ushi ne samo meni vec i sefici koja pokusava da je ucutka ali je na tom polju toliko glupa da je apsolutno nemoguce smiriti. Ostalih 10% prica stvari koje su vezane za posao a koje ce kasnije rezultirati ogovaranjem ljudi i raznih sektora po firmi.
Sad gledam u Olju koje je fenomenalna zenica i sto je josh bolje pricamo istim jezikom s obzirom da je ona programer. Nova sefica nije losha ali malo se suvishe druzi sa Danijelom :D
Ljilja je otishla iz analize u kontrolu pa su mi uglavili josh 2 nova izvestaja a jedan sam vrlo brzo i elegantno uvalila sefici da ga radi... :D
Novi momenti... pored macke stigla je i da spomene svog novog momka koji je morao da se slozi sa njenom mackom kad je dosao u njen stan poshto je "momak prolazna roba a macka ce zauvek ostati tu" drugim recima... di mi je zid da lupam vugla! :)))
Uglavnom sam iskljucena iz njihovih razgovora i slabo komuniciram sa onom stranom kancelarije... sad kad postavim granicu, pa im uvedem vize i postavim zvucnu izloaciju... videce oni sta je el-prezidente.
Od jutros jedva drzim glavu na ramenima... bem ti pelinkovac... ali ipak Vladine zurke su uvek bile kvalitetne i masa je uvek bila dobro raspolozena ali sama pomisao da ce co'ek sad godinu dana biti u jebenoj Britaniji i da nece bit' nista od zurkica vec padam u depresiju... Mada... ipak je njegova mama ta koja pravi najbolje pite na svetu (ako ne racunamo moju mamu :) ) pa u globalu kad se sve sabere "VLADO ne trebas mi... bar ne josh mesec dva" :))) Kad sam vec kod farewell party-ja gospon Nikodijevic bi trebalo da odrzi jednu negdi... ne moz' da ode tek tako... ima da mu se smrznu jaja u onoj Moskvi ali niko mu nije kriv... ide momak u gastarbajtere. Nece ni Vlada nis' bolje proci... od vlage trunu jaja :D Ne znash kome ce biti gore...
Inace cisto da se pohvalim (ili da pocnem vec da kukam) juce sam sveze postala beogradjanka i vec me je murija legitimisala (bem ti kad sednem u auto sa ludakom koji nece da stane kad ga pajkani zaustavljaju nego pusti da ga jure) :))))
Nastavila bih ovo ali sad idem psihicki da se spremim za sastanak sa direktorom... koji je za 5 minuta

ljubim vas sve

Afrika

Ovih dana po ko zna koji put i previshe razmishljam o Africi... gledam gde bih mogla da izgubim one bedne 2 nedelje godisnjeg odmora koji cu da dobijem negde u novembru ... ukoliko ne promenim firmu... nasla sam neke jeftine karte do Maroka ali tamo sam vec bila... ne znam da li bi sebi mogla da dozvolim da se vratim tamo... previshe emocija me vuce tamo... kao da idem opet kuci. Letovi do Senegala iako se zovu cheap nisu jeftini, nema cheap flightova do Alzira, nazalost nemam previshe vremena da se vucem do Irana... mada sa ovom mojom platom verovatno ne bih ni mogla da priustim sebi let negde... gledam kako sta kad zashto... kako iskombinovati najjeftinije i nazalost najkrace putovanje mog zivota... ah oni divni kriminalni dani kada je Bog pomag'o i kada smo imali sve pare ovog sveta i kilometre pod nogama... ti dani se cine toliko daleki...
Obicno mami, kad se vrati iz bolnice, poshto tamo ni nema drugog posla osim da caska sa svim onim ljudima, izvuce osmeh na lice ta, jedna mala cinjenica, da smo nas dve proputovale hiljade kilometara vise od vecine ljudi koje ona upozna i da nas to cini bogatijima za ceo jedan zivot...
Cesto je cula ono "blago tebi, sta si ti sve videla, najdalje sto sam ja dosla je ovaj Novi Sad, a valjda ni tu ne bih doshla da mi nije ovoga", ali onda mama nadje novu crnu misao da nigde vishe nece putovati i da ove godine nece videti more... tesko mi je da se borim sa njenim crnim mislima tako da cu verovatno ove godine dati celu ustedjevinu za njenu avionsku kartu do Tivta ili Podgorice i nece mi biti zao... mene ce moji kilometri pustinje i prasume cekati... mozda i ja zavrshim ove godine sa njom u Crnoj Gori poshto imam neka 2 krvava dana pa mogu da napravim neki duzi vikend... mada 400km puta... nije put
:)))
jednom sam to napisala... napisacu opet... Afrika vuce sebi, neka voodoo magija ...
:)))

it's my party and I cry if I want to... :D

nista se nije promenulo u odnosu na juce...
ja se isto smejem, isto samo umorna kao i posle svakog vikenda kad se vratim iz Kikinde, isto sam popila za vikend... mozda cak i za nijansu manje nego sto obicno popijem... verovatno zato sto se nisam videla sa Sandrom... nas dve u tandemu smo bunar bez dna ... a Andjelka nesto nije bila raspolozena za tankovanje :))) opet sam na poslu, dodushe neke nove trke frke...
nista se nije promenulo... samo kalendar kaze da sam godinu dana starija... i stize mi gomila poruka sa "srecan rodjendan" ... sta cu popularna sam :)))
Da li se ja osecam godinu dana starija? Ne... josh od upisa na fakultet se ne osecam starija... samo mozda malkice pametnija... ali ne garantujem :)))
Zashto nikad ne stizu poruke sa "srecan ti josh jedan ponedeljak" ili "srecan ti dan kada pijesh samnom kafu" ili ... you get my point...
anyhow... hvala svima koji su se setili... i onima koje je FB podsetio... :))) i mene FB puno puta podseti za necije rodjendane... nije ni on tako losh
:))
ljubim vas sve

M

svakome po osmeh...

Jutros kad sam napisala gomilu recenica nestalo je struje na poslu tako da sad sve pishem ispocetka...
Nisam znala da ce moj post izazvati takve reakcije medju ljudima koje poznajem. Poenta svega je bila da se vi dobro nasmejete kao sto sam se i ja smejala dok sam ga pisala. Dejan kaze da je pisanje bloga dobar nacin za ispoljavanje frustracija i s obzirom na to da se ja osecam mnogo bolje posle jucerasnjeg posta videh da je u pravu...
Tanja, utishala sam sound receiver na 0 i uzivam... obicno to i radim ali od koleginicine nove frizure nesto mi se pokvario :))))
Ivana... ne marim mnogo za posledice... mozda ce onda devojka uciniti nesto da promeni svoj temperament ili ce samo biti zesce nadrkana na mene pa nece razgovarati samnom... sto uopste nije loshe. :))) I ne mogu da ne mislim na nju, devojka sedi 1.5m dalje od mene tacnije, prekoputa mene.

Koliko vidim moja karijera pisca je u usponu... sad josh samo da nastavim tim tempom.
Jesam li vam pricala kako moja koleginica i moja sefica pricaju sa svojim kompjuterima... i to na glas i josh se svadjaju... :))))
E da, josh jedna stvar koja me strasno iritira... zove me "koleginice" kao da radimo u socijalizmu... i kad sam joj rekla da to ne radi poshto me strasno iritira, da ja imam svoje ime i da me zove imenom, ona je rekla dobro i nastavila.
A sto srche kad jede supu i mljacka kao malo dete... da ne pricamo o neimanju manira za stolom i ponavljanju jedne te iste price kako njena mama ne zna da spremi pasulj a kako ona voli pasulj... od kad je doshla nova shefica imam tu srecu pa ne idem vishe sa doticnom na rucak. Mir i tishina...
Po njoj ona je proputovala pola sveta i godinama je zivela napolju... koju god zemlju sam ja spomenula ona je vec tamo "bila"... :))) kvazi je zivela godinu dana u Parizu u nekoj gostionici ne radeci nista... danas, najnovija prica, ona je zivela tamo godinu dana da bi naucila jezik (ne zna da sastavi recenicu na francuskom), da bi naucila da zivi samostalno (m'da, mama i tata su sve placali, zivot samostalno ne znaci da samo odesh od kuce i da ti se pare slivaju od kuce) i da bi prebolela veliku ljubav... u tom trenu sam pocela da se smejem iz petinih zila... nisam vishe mogla da izdrzim... :)))) svaki put kad spomenemo taj Pariz ona ima novu pricu... e da... bila je pre 3-4 godine u Parizu (dok je studirala) i ona je sa Madjarskim sengenom ostala tamo godinu dana... dobri poznavaoci viznog rezima Republike nam drage Srbije, kao sto sam ja, ce vam reci da pre 3-4 godine Madjarska nije bila u shengen zoni... tj. 1.5.2004 Madjarska je ushla u EU a u Shengen zonu 1.1.2008 .... da li je potrebna josh neka definicija moje drage koleginice?
Reci mi bilo sta, slazi me za bilo sta ali ako nesto znam onda je to vizni rezim... :D
Mislim da je poenta jucerasnje price da meni treba godisnji odmor i da ja nisam osoba koja moze da radi za 20 dana odmora godisnje.
Elem, ako neko zna za neki lezilebovicki posao negde u pizdincima... let me know
:)))
tako dragi moji, nastavite da se smejete... to je jedini lek za sve nevolje... mada i more u nekoj nepoznatoj zemlji pomaze :))))

visual problems at work

I like my job... it's fucking boring but I like it. People are telling me things which I absolutely don't understand but I keep on smiling and nod my head and later on I don't even try to find out what were they telling me about.... I just keep on doing what I know how to... I learned everything there is to know about sales analysis and now they are trying to learn me about economics ( I do apologize to all of my Economical friends ... to them mathematics is question mark)
I still don't understand what is account, what does accountant does, why there is so much different dates when you do booking ... and quite frankly, I don't care.
My paycheck is way small and I'm always complaining about that but since I'm not doing such a big job, it's good.
the job crew is nice, the ladies look at me as if I were their daughter. I'm always sweet and smiley so they liked me from the start. They are always in a mood to show me some things even 5 times if it's necessary since I don't really try to remember what are they saying. They might think I'm stupid.
Well the problem at work is actually (I don't want to complain about the paycheck) is my colleague from Nish. Before she came to this company she was working in Phillip Morris and some big fancy real estate agency, and she is obvious full of cash and she can work for our paycheck and pay the rent for the apartment 200euros (actually mom and dad are paying) ... no, that's not the problem. She is someone who's voice get on my nerves 120% and I prefer when she is silent or when she is not even around. I don't even want to tell you about her not knowing Serbian grammar and language. I have whole bunch of friends who don't know how to speak properly but I don't care... probably the sound of her voice gives extra strong resistance to her ignorance. It's not only the sound of her voice that bugs me. She is decidedly the ugliest person that I ever seen in my life. Few days back she came to work with new hair style and it was so hard for me to give her a compliment since I wanted so much to tell her that hairdresser ruined her hair and it's probably irreversible thing and that she looks 10 years older now.
I don't even know how to describe her. She has small mouth (but talks big time), big bib, glasses that makes her even more ugly, some undefined face shape, full of zig, messy hair, short neck, ... I don't even want to continue. She is quite a caricature.
I was never terrorized by someone being ugly... probably I have to look at her every day all day long and that thing is even magnified with that terrible sound of her voice.
I lived in student dormitory with 500 people, met 1000 more and everyone has something wrong. Who is perfect anyhow? :D
but all of those people had something that I liked... I can't find anything that I like about her and I tried, I really tried. I don't like being judged by appearance and I never judge people by the way they look and I don't judge her...
I don't argue with her, I let her everything to be her way since I don't have nerves to argue. I can't listen to sound of her voice when she is persuaded that she is right. In other hand she is rude and ill-mannered. She never wants to listen what I have to say and she always gets into my sentence. Sometimes this guy comes to me as a mister of universe. He is funny, she's not.
There, I had to say it.
And then people ask me why do I want to leave my job?
:D

vizuelni problemi na poslu

Svidja mi se moj posao... jebeno je dosadan ali mi se svidja... ljudi mi pricaju stvari koje ja uopste ne razumem ali se smeskam i klimam glavom i posle se uopste ne potrudim da saznam o cemu su mi pricali... samo furam ono sto ja znam i dalje se smeskam... naucila sam o analizi prodaje sve sto je imalo da se nauci i sad pokushavaju da mi utuknu glupavu ekonomiju u glavu (izvinjavam se svim mojim prijateljima ekonomistima ali bi za pravo rekla to isto...i za josh gomilu drustvenih nauka... isto tako je njima matematika nepojmljiva)
I dalje ne shvatam najbolje sta su konta, sta je knjigovodstvo, zashto se sve to radi, sta je rasknjizavanje, sta su one 4 vrste datuma koji se koriste tu... iskreno ne zanima me...
Plata je mala, to svima kukam, ali koliko radim josh me i debelo placaju.
ekipa na poslu je odlicna... to su sve zenice kojima ja dodjem kao cerka i tako me i gledaju... osmehnem se tu i tamo i svima sam slatka i svi me vole. Uvek su raspolozeni da mi 5 puta pokazuju neke stvari jer u principu mene ne zanima to pa onda se ni ne trudim da pamtim... josh ce ljudi pomisliti da sam glupa. :)))
Elem... sta je problem u svemu tome (da preskocim kuknjavu o plati)... moja koleginica Nishlijka koja je dosla tu posle rada u Philip Morrisu i nekoj fancy agenciji za nekretnine, koja je ocigledno puna para i moze da radi za platu koju mi imamo i da pri tome placa stan 200eura (tj. mama i tata joj placaju stan)... no, nije to problem... ona je neko ciji ton glasa meni ide na nerve 120%. najvishe je volim kad cuti, tj. najvishe volim kad uopste nije u kancelariji. Da ne pricam o tome kako se juznjacki gadja sa padezima (imam gomilu drugara Nishlija koji se juznjacki gadjaju sa padezima ali ova devojka je najgora od svoje vrste... valjda sam njen ton glasa pojacava intenzitet mog primecivanja njenog neznanja gramatike srpskog jezika) nije samo ton glasa... ja ruzniju osobu u zivotu nisam videla... pre neki dan je doshla na posao sa novom frizurom i ja sam jedva preko usta prevalila kompliment. Najradije bi joj sasula u lice bolnu istinu a to je da je frizer bespovratno unakazio. Sad izgleda kao da je 10 godina starija i sto joj je svaki pramen osisan razlicito...
Ne znam kako da je opisem, neopisiva je, mala usta, veliki podbradak, naocare koje je kupila pre 20 godina, a ni onda joj nisu stajale, neki nedefinisan oblik lica, puna bubuljica, neuredna loshe osisana kosa, kratak vrat,... da ne nastavljam... prava karikatura od devojke
Fazon je u tome sto me nikad u zivotu nije ovoliko mucila necija ruznoca... valjda sto moram da je gledam svaki dan... i josh je to pojacano strasnim iritirajucim tonom njenog glasa.
Zivela sam u studentskom domu sa 500 razlicitih ljudi i upoznala josh 1000 ljudi i svako ima neku falinku... ili su debeli, mrshavi, imaju bubuljice, loshu kosu, loshe zube, ne znaju da se smeju, dlakavi su ... ko je savrshen? :D ali svi ti ljudi su imali bar nesto u sebi sto mi se svidjalo, nikad nisam ni gledala spoljasnji izgled upravo zbog toga sto ne volim da ljudi gledaju na meni samo to... ona nema apsolutno nista
Ne prepirem se sa njom, pustam je da bude u pravu posto nemam zivaca za to... ne mogu da slusam njen ton glasa kada je ubedjena da je u pravu... nikad nece da saslusa kontra stranu, stalno mi upada u rec kad raspravljamo o necemu... drugim recima josh je i razmazena i nevaspitana.
Ponekad onaj macan na profilu mog drugara Jugoslava dodje kao miss sveta. Taj je bar smeshan.
Eto... morala sam da vam kazem
i onda me ljudi pitaju zashto zelim da promenim posao?
:D