I sta vredi... nocas je u stanu spavalo nas petoro. Nina je stigla iz Cro pa da ne nosi stvari skrooooooz kuci u centralnu Srbiju, stigli Jovan i Cokostanglica...
Sinoc je trebalo da prodje 3 sata da Holandjanin ukapira da on ne moze da spava kod nas poshto nas je bilo vec petoro i bilo je nekih pregovora sa Zlobicom da i on spava kod mene ali on se odlucio za udobnost svog kreveta pa je lagano preko Gazele stigao kuci.
Elem, Holandjanin je stigao sa Anom negde oko 6. Ana je morala da se nadje sa njim u gradu i naravno zatekla ga je sa nekim drugarom u kafani i narucila je pice i on naravno se ni u ludilu nije ponudio da plati njoj pice. Nekim strancima bash treba sasuti u glavu neke stvari. Onda je dosao u stan, rasirio svoj vesh i seo ko frajla i poceo da smrdi za olimpijsku srebrnu medalju (zlato definitivno odnosi onaj Rus Lazar). To sam primetila kod njega josh kad smo se upoznali da je jedan od onih ljudi koji ako se ne tusiraju bar dva puta dnevno sire odvratan miris. A mislim da se zadnji put tusirao u ponedeljak uvece. Pa sad vi saberite 5 i 7.
U utorak uvece sam mu rekla da u sredu meni dolaze drugari i da za njega nema mesta. On je rekao da to nije problem i da ce spavati kod hosta svog drugara. Ispostavilo se da kod tog momka nema mesta. Iako sam mu 2 puta u toku veceri rekla da ne moze da spava kod nas on se ponasao potpuno nonsalantno kao da ja govorim u vetar. Pokusavali smo na sve nacine da ga se otarasimo ali jako se pravio blesav. Rekli smo mu da idemo kod drugara koji ide za Moskvu kao na neku kucnu zurkicu i tu mu je trebalo 20 minuta da ukapira da on ne moze da ide sa nama poshto je to kao "just small circle of friends" zurkica. U globalu svo vreme je planirao da ide sa nama gde god se mi uputili. Ana je bila na ivici nervnog sloma.
U jednom trenutku je pitao da li moze da ostane sutra do 11 pa onda da ide za Novi Sad.
"Gde da ostanes?"
"Pa u stanu"
"ali vec sam ti tri puta rekla da veceras nema mesta za tebe, rekla sam ti da mi dolaze drugari, nas petoro ce biti veceras u stanu"
u tom trenu Ana izlazi iz sobe i on govori kako mu je Ana jutros rekla kako nema nikakvih problema da on ostane i veceras na sta je Ana htela da ga udavi. :))))
Napravio je neki pogubljeno tuzni pogled (koji me je samo terao da ga sto pre izbacim napolje) i onda je zvao svog drugara i pricao sa njim 10-tak minuta (koliki ce to racun biti u roamingu a nema para za hostel) i onda je poceo svoju tuznu pricu kao pa gde ce on spavati nocas, pa kako ce on sad, pa svi hosteli po gradu su puni, pa on je mislio da se ja salim kad sam mu rekla da ne moze veceras da spava tu poshto su se tako neki njegovi hostovi ranije salili bla bla bla, pa je onda opet razgovarao telefonom 10-tak minuta... I onda je trazio da koristi net i uopste nije skontao da je kabel za ADSL iskljucen iz zida i razocaran zakljucio da net ne radi. :)))))
Drugim recima klinac je razmazen i verovatno je malkice debilan. Mozda cak i malo vishe. poceo je stravicno da ide na nerve.
Na kraju se ispostavilo da on ima kamping opremu u kolima ( u krajnjem slucaju ima kola u kojima je vec jednom prilikom spavao) pa sam ga poslala na Kosutnjak...
I tako... ove godine mi je bash loshe krenulo sa gostima... Ana odustaje od hostovanja, ja jos ne poshto pamtim dobre dane, obe smo stavile za couch "maybe" i krecemo u akciju u sluzbi zenske lepote.
A sto se tice Jovana, Coko i Nine... ni boljih gostiju ni boljeg provoda sa njima! :D
Thursday, August 21, 2008
Wednesday, August 20, 2008
Couchsurfing i prikljucenija
Pre nekog vremena sam srela svoju koleginicu sa fakulteta, doticnu Anu Vulovic i kroz razgovor sa njom zakljucile smo da obe imamo veoma dosadne cimere i da bi mi mogle da poradimo na tome da ih ubijemo or ... sta god.
I onda smo nasle stan. I preselile se. I zivot je krenuo fenomenalno. Zivot je i dalje fenomenalan ali ostavlja posledice u vidu neispavanosti, podocnjaka, haosa u stanu i slicnih stvari. Trudimo se da sve dovedemo u red ali ne ide nikako...
Uselile smo se u taj stan 1.8.2008 i mislim da smo mozda 2 ili 3 veceri od onda bile same. Da li su to bili nasi prijatelji tu ili neki couchsurfer ili neko treci nije ni bitno... ali vishe tako ne ide. Jutros smo jedva izbacile surfera iz stana, mada ga nismo kompletno izbacile poshto je iz svoje silne skromnosti ubacio svoj vesh u nasu masinu bez pitanja da li to moze da uradi i rekao da ce popodne doci po ves... da nece mozda i da ga ja osusim na brzaka?
Prvo je dosao Eugene. Eugene je moj stari prijatelj iz Kijeva, covek u cijem stanu sam ja provela 3 noci i moj prvi host na pocetku mog bivanja na HC-u i CS-u. Posle toga je bio Srdjan, moj drugar iz NS-a, pa jedna jako dosadna amerikanka koja je samo zelela da gleda TV. Tu izmedju su se izredjali Sloba, Vukasin, Dragan, Jelena, Vanja, Maja, ... iskreno ni ne secam se ko nam je sve bio u stanu... Imam blagi utisak da ce nas gazdarica izbaciti iz stana samo zato sto ce joj komsiluk prijaviti da gomila ljudi ulazi i izlazi iz naseg stana sve vreme. A u medjuvremenu sam mogla da otvorim hostel koliko ljudi mi je trazilo smestaj preko CS-a. Samo za ovaj vikend vishe od 20-tak ljudi mi je pisalo. Dosadilo mi je vishe i da odgovaram na mailove a hostovanje ljudi je postalo pravi pakao poshto od nove godine nisam hostovala nikoga ko je bio bar malkice drugacije zanimljiv od svih ostalih. Mislim da me stari CS clanovi razumeju.
Za novu godinu su mi tu bili Rogerio i Anja iz UK i sa njima sam se super provodila, stvarno su fenomenalni. Fenomenalan smisao za humor, uvek raspolozeni... Posle njih samo kiksevi... koje sam na svoju srecu pozaboravljala... sad mi je ova amerikanka najsvezija... obishla je pola sveta ali je apsolutno nista ne zanima... na sva pitanja odgovara sa da ili ne i gleda u TV kao opcinjena. Ovaj amsterdamac nije losh ali cim je stigao poceo je da prica o seksu, pa dobro, kad te napadne peder iz Pristine svaki musharac bi pricao o tome ali kasnije se to nastavilo na ponude masaze Ani i meni pa je onda pitao Anu da li ce dobiti "good night kiss" itd itd... I Ana ga je, kao sto sam vec rekla, jedva izbacila iz stana jutros.
A veceras stizu Jovan i Cokostanglica, ovog vikenda je beer fest... ko zna koga cu josh ugostiti... Sledece nedelje ne hostujemo nikoga, cimerka i ja pijemo kafu, depiliramo noge, druzimo se sa nasim prijateljima, spremamo stan, stavljamo maske na lice, vezbamo, setamo po keju, Ana ce da sredjuje njen comp ako treba i pod pretnjom... Ako nekom treba smestaj... NE MOZE... osim Jovanu, Slobi, Coko, Nini, Vanji, Maji, Acketi, Franciju, Panonskom, Kristini, Jeleni, Ines... :)))
Ooooooo dodjavola :D
I onda smo nasle stan. I preselile se. I zivot je krenuo fenomenalno. Zivot je i dalje fenomenalan ali ostavlja posledice u vidu neispavanosti, podocnjaka, haosa u stanu i slicnih stvari. Trudimo se da sve dovedemo u red ali ne ide nikako...
Uselile smo se u taj stan 1.8.2008 i mislim da smo mozda 2 ili 3 veceri od onda bile same. Da li su to bili nasi prijatelji tu ili neki couchsurfer ili neko treci nije ni bitno... ali vishe tako ne ide. Jutros smo jedva izbacile surfera iz stana, mada ga nismo kompletno izbacile poshto je iz svoje silne skromnosti ubacio svoj vesh u nasu masinu bez pitanja da li to moze da uradi i rekao da ce popodne doci po ves... da nece mozda i da ga ja osusim na brzaka?
Prvo je dosao Eugene. Eugene je moj stari prijatelj iz Kijeva, covek u cijem stanu sam ja provela 3 noci i moj prvi host na pocetku mog bivanja na HC-u i CS-u. Posle toga je bio Srdjan, moj drugar iz NS-a, pa jedna jako dosadna amerikanka koja je samo zelela da gleda TV. Tu izmedju su se izredjali Sloba, Vukasin, Dragan, Jelena, Vanja, Maja, ... iskreno ni ne secam se ko nam je sve bio u stanu... Imam blagi utisak da ce nas gazdarica izbaciti iz stana samo zato sto ce joj komsiluk prijaviti da gomila ljudi ulazi i izlazi iz naseg stana sve vreme. A u medjuvremenu sam mogla da otvorim hostel koliko ljudi mi je trazilo smestaj preko CS-a. Samo za ovaj vikend vishe od 20-tak ljudi mi je pisalo. Dosadilo mi je vishe i da odgovaram na mailove a hostovanje ljudi je postalo pravi pakao poshto od nove godine nisam hostovala nikoga ko je bio bar malkice drugacije zanimljiv od svih ostalih. Mislim da me stari CS clanovi razumeju.
Za novu godinu su mi tu bili Rogerio i Anja iz UK i sa njima sam se super provodila, stvarno su fenomenalni. Fenomenalan smisao za humor, uvek raspolozeni... Posle njih samo kiksevi... koje sam na svoju srecu pozaboravljala... sad mi je ova amerikanka najsvezija... obishla je pola sveta ali je apsolutno nista ne zanima... na sva pitanja odgovara sa da ili ne i gleda u TV kao opcinjena. Ovaj amsterdamac nije losh ali cim je stigao poceo je da prica o seksu, pa dobro, kad te napadne peder iz Pristine svaki musharac bi pricao o tome ali kasnije se to nastavilo na ponude masaze Ani i meni pa je onda pitao Anu da li ce dobiti "good night kiss" itd itd... I Ana ga je, kao sto sam vec rekla, jedva izbacila iz stana jutros.
A veceras stizu Jovan i Cokostanglica, ovog vikenda je beer fest... ko zna koga cu josh ugostiti... Sledece nedelje ne hostujemo nikoga, cimerka i ja pijemo kafu, depiliramo noge, druzimo se sa nasim prijateljima, spremamo stan, stavljamo maske na lice, vezbamo, setamo po keju, Ana ce da sredjuje njen comp ako treba i pod pretnjom... Ako nekom treba smestaj... NE MOZE... osim Jovanu, Slobi, Coko, Nini, Vanji, Maji, Acketi, Franciju, Panonskom, Kristini, Jeleni, Ines... :)))
Ooooooo dodjavola :D
Monday, August 11, 2008
lokalne peripetije
Konacno sam se u subotu nakanila da izadjem sa nekim drustvom i zeza je bila odlicna, pijuckala sam pelin, igrala, zezala se, pricala sa prolaznicima i prijateljima i u jednom trenutku kad sam se okrenula moja torbica je nestala, jednostavno isparila, oduvao je vetar ili neki sitni narkoman. Torbica sa kljucevima od kola, kuce, stana u Bg-u, novcanikom, usb-om, satom, mobilnim, karticom za ulazak u CP, ... i gomilom drugih gluposti. U novcaniku je bilo stvari koje su vredele vishe nego moj telefon ali kreteni to nisu znali. Policija mi je nashla novacnik sa dokumentima i karticama?! Koji kreten bi ostavio kartice :))) nashli su mi kljuc od kuce i stana i usb. Usb vredi 3 puta vishe od mog telefona. Tim sitnim lopovima stvarno treba odrzati jedno predavanje o vrednosti nekih stvari. Nemate pojima koliko sam se ismejala kad su mi policajci vratili USB i kartice. Eto, nasa opste narodna policija i radi nesto mada ni njima nije bilo jasno sta je EURO26 kartica. :D
Jedini zajeb su kljucevi od kola koji se nisu pojavili a imam utisak da ce to debelo da me koshta ako treba da menjam brave na autu.
Eto... presla sam hiljade kilometara i takva glupost mi se desi u rodjenom gradu...
Eto... i zato dragi moji ja bih vas molila da mi bacite ili mail ili porukicu na FB ili porukicu na mob sa vashim brojem telefona (od sutra cu imati isti broj) pa da se opet cujemo...
:D
Jedini zajeb su kljucevi od kola koji se nisu pojavili a imam utisak da ce to debelo da me koshta ako treba da menjam brave na autu.
Eto... presla sam hiljade kilometara i takva glupost mi se desi u rodjenom gradu...
Eto... i zato dragi moji ja bih vas molila da mi bacite ili mail ili porukicu na FB ili porukicu na mob sa vashim brojem telefona (od sutra cu imati isti broj) pa da se opet cujemo...
:D
Friday, August 1, 2008
bloody Friday
Ja bi trebalo da volim petak i da se radujem svakom novom vikendu kao danima kad mogu da se naspavam da prikupim energiju, da odem u shoping, da se vidim sa nekim ljudima, da uzivam, da istrazujem, mozda da odem negde na neko kampovanje, istrazim neko novo mesto, da upoznam nove ljude... ali ja ne volim petak, ne volim sto me mama primorava da svaki vikend dolazim kuci, sto me svojim suzama stalno tera na to... Njene suze ne mogu da odbijem, niti da pomislim da joj kazem necu ili ne mogu... znam da joj je tesko ali toliko sam je razmazila u poslednje vreme da ona vishe ni u ludilu ne shvata koliko je meni teshko da dolazim svaki vikend kuci i da gledam kako ona brizne u plac svakih 5 minuta i kako je bilo sta sto ja kazem razlog za plac... vishe ne znam ni sta da pricam, sta god da spomenem bolje da nisam. Ne secam se kad se poslednji put nasmejala. Tesko je kad jedna od planine odvaljena zena tako klone duhom i vishe ne mogu da nadjem ni jedan razlog da podignem taj duh, nista mi vishe ne pada na pamet...
Niti mogu dalje da pisem ovaj post... pocinjem i sama da placem...
Sta da radim?
Niti mogu dalje da pisem ovaj post... pocinjem i sama da placem...
Sta da radim?
Monday, July 21, 2008
Macke koje ne sluze nicemu :)
The cat (Felis catus), also known as the domestic cat or house cat to distinguish it from other felines, is a small carnivorous species of crepuscular mammal that is valued by humans for its companionship and its ability to hunt vermin, snakes and scorpions. It has been associated with humans for at least 9,500 years. (taken from wikipedia.com)
Iz moje perspektive macke su male odvratne zivotinje sa previshe dlaka koje grebu seru gde im nije mesto i ne sluze nicemu sem ako nisu dobro izdresirane domace macke koje jure misheve kao cuveni Pop Cirin macor. Taj macor je i pacove jurio ako se secate one scene kad Erzika, pop Cirina sluzavka, dolazi kod popa Spire da osacuje novog ucitelja uz izgovor da im treba macak da u'vati velikog pacova koji se zavukao u spajiz. (ili su uloge popova obrnute, ne mogu sad da se setim). Kad sam bila mala u dvoristu smo imali macku koja je upravo sluzila toj svrsi i vrlo dobro je radila taj posao pa je deda hranio visokomasnim mlekom koje je davala nasa krava. I nikad ta macka nije ulazila u kucu. Zimi je spavala u stali zajedno sa psima i kravama.
Otprilike da jedan od razloga zasto me Egipat ne privlaci je zbog toga sto su macke svete zivotinje i sto mi je prijateljica pricala da su je u hotelu prekorili kada je na bazenu oterala macku sa svog peskira a hotel je celo vreme bio krcat mackama.
Moji prvi susret sa mackom koja ne sluzi nicemu je bio kod moje profesorice engleskog gospodje Slavice Markovic kod koje sam ja upravo i prestala da idem na casove zbog macaka. Imala ih je otprilike 5-6 i to su bile one sijamske ili persijske... ne znam tacno ali neke mnogo fine koje su opet srale tamo gde im nije mesto. Stalno su se penjale po stolovima prelazile nonsalantno preko mojih knjiga i svezaka dok sam ja ucila i pisala. Njen stan mi je stalno smrdeo.
Onda je moja drugarica Sandra pokupila neku macku na ulici u Novom Sadu i prisvojila je kao kucnog ljubimca i njen stan je uzasno smrdeo na maciji izmet iako je ova macka bila naucena da piski u kutiju sa peskom. Sva vrata i stolarija u Sandrinom stanu su bila izgrebana i sama Sandra je bila izgrebana i macka se stalno nocu penjala na krevet, baskarila se i obicno bi se smestila pored njenog lica i kada je godinu dana kasnije dobila strasan kasalj, njena majka, koja je lekar, joj je naredila da izbaci macku iz stana posto je Sandra jednom prilikom iskasljala maciju dlaku. Posle toga Sandrin stan je smrdeo josh 6 meseci.
Jednostavno ljudi koji drze macke u stanu se naviknu na taj smrad i ne osete ga. Ja sam dete sa sela i tvrdim da su macke za avliju i svako drzanje istih u stanu je mazohizam.
E tako moja koleginica koja nema socijalni zivot (od kad sam je upoznala spomenula je samo jednu drugaricu u Nisu, u Bg-u izgleda nema nigde nikoga do jedne rodjake koja je neka bakica) ima macku u stanu. Kao sto sam spomenula u prethodnom postu ne prestaje da prica o njoj od toga kako ona skakuce po stanu preko kako sere van i u kutiju sa peskom pa do toga koliko para ona trosi na mackinu hranu i igracke. Maca ne jede nista sem kitkat hrane za njen uzrast (to je kao kad kupujete pelene za bebe pa sad da li je beba od 7-10kg ili od 10-14kg) i maca se igra samo sa igrackama koje se kupuju iskljucivo u pet centru. I maca sere i maca piski i ... nemate pojima koliko je bolno slusati sav taj debilizam o mackama. Lako je trositi sve te silne pare na macku kada mama i tata placaju stan i racune i jos ima punomoc na tatinu karticu. Pokusavam da se iskljucim ali je jako tesko kad svaki dan dolazi sa nekom novom dogodovstinom o svojoj macki. Da li bi neko ko ima socijalni zivot, ili zivot uopste, stalno pricao o macki? Verujem da bar troje vas koji cete procitati ovaj blog imate macku u stanu ali ja to ne znam poshto je, iako se godinama znamo, nikad niste spomenuli. Da ja imam, ne daj Boze, macku, jadna bi crkla poshto nikad ne bi bila kuci da je nahranim. Njena macka spava sa njom i da moze stalno bi je vukla sa sobom. Na sta sam ja procedila kroz zube da ako se njena macka pojavi u kancelariji da ce i ona i macka leteti sa treceg sprata.
Ranije su se macke igrale sa klupkom vunice i jele mleka i hleba a danas su se nesto profinile. Sad imamo hranu posebno za macke, posebno za kucice igrackice za svaku zivotinjku posebno, vishe nema pravih miseva vec se kupuju plasticne igrackice koje cak i imaju plisanu presvlaku pa stvarno lice na miseve i na dodir.
Znam da cu od ljubitelja macaka dobiti prekore ali jednostavno o ukusima ne vredi raspravljati, ja jednostavno ne mogu da drzim macku u stanu. Protiv macke u dvoristu nemam nista protiv. Danijela nije jedina koja prica previshe o svojoj macki. Verovatno i vi imate neku koleginicu koja previshe prica o svojoj macki ili psu. Da li ste ikad pomislili da li ta osoba ima socijalni zivot?
Iz moje perspektive macke su male odvratne zivotinje sa previshe dlaka koje grebu seru gde im nije mesto i ne sluze nicemu sem ako nisu dobro izdresirane domace macke koje jure misheve kao cuveni Pop Cirin macor. Taj macor je i pacove jurio ako se secate one scene kad Erzika, pop Cirina sluzavka, dolazi kod popa Spire da osacuje novog ucitelja uz izgovor da im treba macak da u'vati velikog pacova koji se zavukao u spajiz. (ili su uloge popova obrnute, ne mogu sad da se setim). Kad sam bila mala u dvoristu smo imali macku koja je upravo sluzila toj svrsi i vrlo dobro je radila taj posao pa je deda hranio visokomasnim mlekom koje je davala nasa krava. I nikad ta macka nije ulazila u kucu. Zimi je spavala u stali zajedno sa psima i kravama.
Otprilike da jedan od razloga zasto me Egipat ne privlaci je zbog toga sto su macke svete zivotinje i sto mi je prijateljica pricala da su je u hotelu prekorili kada je na bazenu oterala macku sa svog peskira a hotel je celo vreme bio krcat mackama.
Moji prvi susret sa mackom koja ne sluzi nicemu je bio kod moje profesorice engleskog gospodje Slavice Markovic kod koje sam ja upravo i prestala da idem na casove zbog macaka. Imala ih je otprilike 5-6 i to su bile one sijamske ili persijske... ne znam tacno ali neke mnogo fine koje su opet srale tamo gde im nije mesto. Stalno su se penjale po stolovima prelazile nonsalantno preko mojih knjiga i svezaka dok sam ja ucila i pisala. Njen stan mi je stalno smrdeo.
Onda je moja drugarica Sandra pokupila neku macku na ulici u Novom Sadu i prisvojila je kao kucnog ljubimca i njen stan je uzasno smrdeo na maciji izmet iako je ova macka bila naucena da piski u kutiju sa peskom. Sva vrata i stolarija u Sandrinom stanu su bila izgrebana i sama Sandra je bila izgrebana i macka se stalno nocu penjala na krevet, baskarila se i obicno bi se smestila pored njenog lica i kada je godinu dana kasnije dobila strasan kasalj, njena majka, koja je lekar, joj je naredila da izbaci macku iz stana posto je Sandra jednom prilikom iskasljala maciju dlaku. Posle toga Sandrin stan je smrdeo josh 6 meseci.
Jednostavno ljudi koji drze macke u stanu se naviknu na taj smrad i ne osete ga. Ja sam dete sa sela i tvrdim da su macke za avliju i svako drzanje istih u stanu je mazohizam.
E tako moja koleginica koja nema socijalni zivot (od kad sam je upoznala spomenula je samo jednu drugaricu u Nisu, u Bg-u izgleda nema nigde nikoga do jedne rodjake koja je neka bakica) ima macku u stanu. Kao sto sam spomenula u prethodnom postu ne prestaje da prica o njoj od toga kako ona skakuce po stanu preko kako sere van i u kutiju sa peskom pa do toga koliko para ona trosi na mackinu hranu i igracke. Maca ne jede nista sem kitkat hrane za njen uzrast (to je kao kad kupujete pelene za bebe pa sad da li je beba od 7-10kg ili od 10-14kg) i maca se igra samo sa igrackama koje se kupuju iskljucivo u pet centru. I maca sere i maca piski i ... nemate pojima koliko je bolno slusati sav taj debilizam o mackama. Lako je trositi sve te silne pare na macku kada mama i tata placaju stan i racune i jos ima punomoc na tatinu karticu. Pokusavam da se iskljucim ali je jako tesko kad svaki dan dolazi sa nekom novom dogodovstinom o svojoj macki. Da li bi neko ko ima socijalni zivot, ili zivot uopste, stalno pricao o macki? Verujem da bar troje vas koji cete procitati ovaj blog imate macku u stanu ali ja to ne znam poshto je, iako se godinama znamo, nikad niste spomenuli. Da ja imam, ne daj Boze, macku, jadna bi crkla poshto nikad ne bi bila kuci da je nahranim. Njena macka spava sa njom i da moze stalno bi je vukla sa sobom. Na sta sam ja procedila kroz zube da ako se njena macka pojavi u kancelariji da ce i ona i macka leteti sa treceg sprata.
Ranije su se macke igrale sa klupkom vunice i jele mleka i hleba a danas su se nesto profinile. Sad imamo hranu posebno za macke, posebno za kucice igrackice za svaku zivotinjku posebno, vishe nema pravih miseva vec se kupuju plasticne igrackice koje cak i imaju plisanu presvlaku pa stvarno lice na miseve i na dodir.
Znam da cu od ljubitelja macaka dobiti prekore ali jednostavno o ukusima ne vredi raspravljati, ja jednostavno ne mogu da drzim macku u stanu. Protiv macke u dvoristu nemam nista protiv. Danijela nije jedina koja prica previshe o svojoj macki. Verovatno i vi imate neku koleginicu koja previshe prica o svojoj macki ili psu. Da li ste ikad pomislili da li ta osoba ima socijalni zivot?
Thursday, July 17, 2008
Nove poslovne zavrzlame...
Restruktuirana mi je kancelarija... gledam Danijeli u ledja sto je fenomenalno ali i dalje slusam onu njenu fenomenalnu frekvenciju glasa pracenu slabim brundanjem koja konstantno ponavlja rec "moja macka". U 60% njenih recenica se spominje njena macka i koliko para ona trosi na njenu hranu i na potrepstine za macku. U sledecih 30% ogovara ljude u firmi koje ni ne poznaje i to vec pocinje debelo da para ushi ne samo meni vec i sefici koja pokusava da je ucutka ali je na tom polju toliko glupa da je apsolutno nemoguce smiriti. Ostalih 10% prica stvari koje su vezane za posao a koje ce kasnije rezultirati ogovaranjem ljudi i raznih sektora po firmi.
Sad gledam u Olju koje je fenomenalna zenica i sto je josh bolje pricamo istim jezikom s obzirom da je ona programer. Nova sefica nije losha ali malo se suvishe druzi sa Danijelom :D
Ljilja je otishla iz analize u kontrolu pa su mi uglavili josh 2 nova izvestaja a jedan sam vrlo brzo i elegantno uvalila sefici da ga radi... :D
Novi momenti... pored macke stigla je i da spomene svog novog momka koji je morao da se slozi sa njenom mackom kad je dosao u njen stan poshto je "momak prolazna roba a macka ce zauvek ostati tu" drugim recima... di mi je zid da lupam vugla! :)))
Uglavnom sam iskljucena iz njihovih razgovora i slabo komuniciram sa onom stranom kancelarije... sad kad postavim granicu, pa im uvedem vize i postavim zvucnu izloaciju... videce oni sta je el-prezidente.
Od jutros jedva drzim glavu na ramenima... bem ti pelinkovac... ali ipak Vladine zurke su uvek bile kvalitetne i masa je uvek bila dobro raspolozena ali sama pomisao da ce co'ek sad godinu dana biti u jebenoj Britaniji i da nece bit' nista od zurkica vec padam u depresiju... Mada... ipak je njegova mama ta koja pravi najbolje pite na svetu (ako ne racunamo moju mamu :) ) pa u globalu kad se sve sabere "VLADO ne trebas mi... bar ne josh mesec dva" :))) Kad sam vec kod farewell party-ja gospon Nikodijevic bi trebalo da odrzi jednu negdi... ne moz' da ode tek tako... ima da mu se smrznu jaja u onoj Moskvi ali niko mu nije kriv... ide momak u gastarbajtere. Nece ni Vlada nis' bolje proci... od vlage trunu jaja :D Ne znash kome ce biti gore...
Inace cisto da se pohvalim (ili da pocnem vec da kukam) juce sam sveze postala beogradjanka i vec me je murija legitimisala (bem ti kad sednem u auto sa ludakom koji nece da stane kad ga pajkani zaustavljaju nego pusti da ga jure) :))))
Nastavila bih ovo ali sad idem psihicki da se spremim za sastanak sa direktorom... koji je za 5 minuta
ljubim vas sve
Sad gledam u Olju koje je fenomenalna zenica i sto je josh bolje pricamo istim jezikom s obzirom da je ona programer. Nova sefica nije losha ali malo se suvishe druzi sa Danijelom :D
Ljilja je otishla iz analize u kontrolu pa su mi uglavili josh 2 nova izvestaja a jedan sam vrlo brzo i elegantno uvalila sefici da ga radi... :D
Novi momenti... pored macke stigla je i da spomene svog novog momka koji je morao da se slozi sa njenom mackom kad je dosao u njen stan poshto je "momak prolazna roba a macka ce zauvek ostati tu" drugim recima... di mi je zid da lupam vugla! :)))
Uglavnom sam iskljucena iz njihovih razgovora i slabo komuniciram sa onom stranom kancelarije... sad kad postavim granicu, pa im uvedem vize i postavim zvucnu izloaciju... videce oni sta je el-prezidente.
Od jutros jedva drzim glavu na ramenima... bem ti pelinkovac... ali ipak Vladine zurke su uvek bile kvalitetne i masa je uvek bila dobro raspolozena ali sama pomisao da ce co'ek sad godinu dana biti u jebenoj Britaniji i da nece bit' nista od zurkica vec padam u depresiju... Mada... ipak je njegova mama ta koja pravi najbolje pite na svetu (ako ne racunamo moju mamu :) ) pa u globalu kad se sve sabere "VLADO ne trebas mi... bar ne josh mesec dva" :))) Kad sam vec kod farewell party-ja gospon Nikodijevic bi trebalo da odrzi jednu negdi... ne moz' da ode tek tako... ima da mu se smrznu jaja u onoj Moskvi ali niko mu nije kriv... ide momak u gastarbajtere. Nece ni Vlada nis' bolje proci... od vlage trunu jaja :D Ne znash kome ce biti gore...
Inace cisto da se pohvalim (ili da pocnem vec da kukam) juce sam sveze postala beogradjanka i vec me je murija legitimisala (bem ti kad sednem u auto sa ludakom koji nece da stane kad ga pajkani zaustavljaju nego pusti da ga jure) :))))
Nastavila bih ovo ali sad idem psihicki da se spremim za sastanak sa direktorom... koji je za 5 minuta
ljubim vas sve
Thursday, July 3, 2008
Afrika
Ovih dana po ko zna koji put i previshe razmishljam o Africi... gledam gde bih mogla da izgubim one bedne 2 nedelje godisnjeg odmora koji cu da dobijem negde u novembru ... ukoliko ne promenim firmu... nasla sam neke jeftine karte do Maroka ali tamo sam vec bila... ne znam da li bi sebi mogla da dozvolim da se vratim tamo... previshe emocija me vuce tamo... kao da idem opet kuci. Letovi do Senegala iako se zovu cheap nisu jeftini, nema cheap flightova do Alzira, nazalost nemam previshe vremena da se vucem do Irana... mada sa ovom mojom platom verovatno ne bih ni mogla da priustim sebi let negde... gledam kako sta kad zashto... kako iskombinovati najjeftinije i nazalost najkrace putovanje mog zivota... ah oni divni kriminalni dani kada je Bog pomag'o i kada smo imali sve pare ovog sveta i kilometre pod nogama... ti dani se cine toliko daleki...
Obicno mami, kad se vrati iz bolnice, poshto tamo ni nema drugog posla osim da caska sa svim onim ljudima, izvuce osmeh na lice ta, jedna mala cinjenica, da smo nas dve proputovale hiljade kilometara vise od vecine ljudi koje ona upozna i da nas to cini bogatijima za ceo jedan zivot...
Cesto je cula ono "blago tebi, sta si ti sve videla, najdalje sto sam ja dosla je ovaj Novi Sad, a valjda ni tu ne bih doshla da mi nije ovoga", ali onda mama nadje novu crnu misao da nigde vishe nece putovati i da ove godine nece videti more... tesko mi je da se borim sa njenim crnim mislima tako da cu verovatno ove godine dati celu ustedjevinu za njenu avionsku kartu do Tivta ili Podgorice i nece mi biti zao... mene ce moji kilometri pustinje i prasume cekati... mozda i ja zavrshim ove godine sa njom u Crnoj Gori poshto imam neka 2 krvava dana pa mogu da napravim neki duzi vikend... mada 400km puta... nije put
:)))
jednom sam to napisala... napisacu opet... Afrika vuce sebi, neka voodoo magija ...
:)))
Obicno mami, kad se vrati iz bolnice, poshto tamo ni nema drugog posla osim da caska sa svim onim ljudima, izvuce osmeh na lice ta, jedna mala cinjenica, da smo nas dve proputovale hiljade kilometara vise od vecine ljudi koje ona upozna i da nas to cini bogatijima za ceo jedan zivot...
Cesto je cula ono "blago tebi, sta si ti sve videla, najdalje sto sam ja dosla je ovaj Novi Sad, a valjda ni tu ne bih doshla da mi nije ovoga", ali onda mama nadje novu crnu misao da nigde vishe nece putovati i da ove godine nece videti more... tesko mi je da se borim sa njenim crnim mislima tako da cu verovatno ove godine dati celu ustedjevinu za njenu avionsku kartu do Tivta ili Podgorice i nece mi biti zao... mene ce moji kilometri pustinje i prasume cekati... mozda i ja zavrshim ove godine sa njom u Crnoj Gori poshto imam neka 2 krvava dana pa mogu da napravim neki duzi vikend... mada 400km puta... nije put
:)))
jednom sam to napisala... napisacu opet... Afrika vuce sebi, neka voodoo magija ...
:)))
Subscribe to:
Posts (Atom)