Marina na godišnjem odmoru

Većina vas običnih smrtnika na ovom svetu ima samo 4 nedelje godišnjeg odmora (skratićemo na GO - što sam ja saznala da je uobičajena skraćenica za dotičnu temu tek pre nekih mesec dana) ali Marina, vaša cenjena, ima 8 nedelja godišnjeg odmora +-još koji dan. Znam da je malo nemoguće ali ipak neki od vas će me potpuno razumeti. Da vam objasnim... već smo spomenuli moju "omiljenu" i sad već veoma popularnu koleginicu Danijelu koja svojim milozvučnim tonom glasa i svojom nesvakidašnjom pojavom "ulepšava" svaki moj dan u "dragoj" mi kancelariji u mom preduzeću. Elem onog dana kad moja draga koleginica ode na GO a to je mojom srećom danas, tog dana Marina ide na GO. Doduše svi njeni gromoglasni planovi zvani Ibica, Tenerifi, Sardinija su propali ali šta da se radi... Nemate pojima kako je milozvučna tišina od jutros, koliko moje uši odmaraju i kako se smeškam. Jutros se opet nije refreshovao OLAP prodaje (pošto podatke o prodaji vučemo iz olap kocke koja se oslanja direktno na bazu i koja obično treba da se refreshuje u toku noći ali u poslednje vreme pošto su odjednom shvatili prednosti našeg dragog Pantelije 5.0. previše podataka ulazi u sistem pa se olap kocke ne osvežavaju same svakodnevno pa moramo da ih bijemo sami :D ) i ja sam tu operaciju izvela za 10 minuta u kompletnoj tišini pošto niko nije vrisnuo "a u pičku materinu, opet se nije refreshovala baza". Da dragi moji, moja koleginica narušava mir naše lepe kancelarije svojim prljavim i poganim jezikom i svojim beskrajnim ogovaranjem svakoga i svacega po firmi. Toliko se ponekad isključim iz svega što se dešava po kancelariji da mi nekad treba ceo minut da uklavirim da se Duška ili Olja obraćaju meni.
Tako dragi moji, Marina je ovih dana u stanju blaženstva, potpunog mira i beskrajnog uživanja.
A onih +-par dana je na moju krvnu sliku, tj. oduvek sam volela da budem dobrovoljni davaoc krvi a posebno sad kad se dobija još pride 2 slobodna dana na to... ma milina.... tako dragi moji budite dobrovoljni davaoci krvi, ne samo zbog dva slobodna dana već zbog ljudi oko vas kojima to zaista treba... mada i u nekim zdravstvenim ustanovama brže prelazite preko svih onih baba kad dođete kod doktora.

Ljubim vas sve...

jebu me pa me rasturaju...

, Gledam trenutnu političku situaciju pa mi ništa nije jasno kao što mi nikad neće biti jasno s obzirom na moje poznavanje politike. Ponekad mi je drago što je tako. Da sam kojom nesrećom upisala FPN pukla bi kao tikva već na prvoj godini ili bi možda položila 1 ispit. Da sam, ne daj Bože, upisala pravo... ne bih dogurala ni do drugog semestra. Tako da nisam baš vešt govornik ni spisatelj a kad sam nervozna, bolje se ne približavaj
Elem... ovih dana nemam inspiraciju za pisanje i nesto sam jako nervozna...
S obzirom da sam administrator na forumu Kluba putnika Srbije neki članovi misle da sam sveznajuca, naročito novi članovi. Tako mi se u poslednje vreme dešava, bar jednom nedeljno da mi stigne request na MSN-u za approval. Ok, kliknem ja da vidim ko je to, pošto me moja radoznalost još uvek ne popušta al tražila si đavola dobila si ga. Prošle nedelje to je bio neki klinac koji je želeo da zna apsolutno sve o šengen vizama i putovanjima u Evropu. Kad sam mu rekla da ne putujem u Evropu i da sve piše na sajtu jako lepo i da sve može da pita na forumu buntovno je nestao. Pre toga je neki lik pitao kako da stigne do Sirije i šta mu sve treba pa sam mu rekla da krene peške i da ponese pasoš pa će jednog dana stići. Najnoviji je želeo da zna sve o Belorusiji, kao da sam ja turistička organizacija prijateljske nam i nevizne države Belorusije. Kad sam ga pitala zašto Belorusija rekao je "culi smo da je tamo jako jeftino" ?!? Meni se Belorusija nije svidela, bila je hladna (a i nebila u decembru) bezlična, pusta, suviše oprezna, komunistički nastrojena... Doduše ne trebaju nam vize pa to valjda privlači ali... uvek postoji ali... između Srbije i Belorusije, kad malo bolje pogledamo kartu postoje naše divne komšijske debelo-vizne zemlje poput Mađarske i malo tanje-vizna Ukrajina.
Pitanje je bilo kako on da stigne tamo (s obzirom da se nikako nije predstavio ne znam da li je muško ili žensko pa ću predpostaviti da je muško) pa sam ga pitala da li je čuo za voz. Onda je on pitao da li taj voz ide preko Subotice i kada sam rekla da ide mladi gospodin je sa punom dozom ushićenja i neverovatnog entuzijazma rekao "pa onda mi ne trebaju tranzitne vize!!" (ne znam kako je to zaključio niti sam želela da saznam) ali sam ga na sreću vrlo brzo spustila na zemlju jednom prosto-proširenom "Voz ne leti preko Mađarske od Subotice do Minska, naravno da ti trebaju jebene tranzitne vize!".
I niko od njih se nije predstavio, čak mi je ovaj poslednji sa beloruskom pričom rekao da nema potrebe da se predstavlja. Kao da sam ja teta šalteruša. Zar je teško otkucati jedno "zdravo ja sam Dejan/Marko/Ivana/Milica". I svaki od njih je odgovorio isto kada sam pitala da li su pročitali forum i blogove i putopise na temu. Odgovorili su "NE".
Drugim rečima ljudi u ovoj državi su navikli da im sve serviraju, zato većima ljudi i putuje sa agencijama. Kad neki požele malo da se odvaže kao tobože idu na neko "avanturističko" putovanje opet vole da im se sve servira pa onda kad dođu na naš forum koga ćemo, Marinu ćemo... tako sam ja sad lepo sklonila svoj MSN sa profila pošto mi se ranije takve stvari nisu dešavale. Moj MSN stoji na tom sajtu već 3 godine. E sad dragi moji ako vam nesto treba moracete lično i personalno da mi napišete zahtev sa sve potpisom i pečatom da bi dobili moju MSN adresu pošto je sad nema apsolutno nigde na netu. Sa CS-a sam je odavno skinula pošto su mi se javljali neki zaljubljeni Nigerijci. :D ali to je već priča za neki drugi blog...

Fini novi pasos

S obzirom da sam kupila karte za pizdince pa levo za mene i Zlobicu (Zlobica je najbolji dečko na svetu ali sta ću kad ima odlično ime za tepanje :D ) krenula sam da pravim novi pasoš pošto moj najlepši pasoš na svetu, ljubi ga majka, ističe baš tog famoznog 17.11. (baš kada sam kupila karte) pa rekoh, kad sam već kod pravljenja novog pasoša ajde da odnesem policiji i ginekološki bris, kuglice iz nosa, scan oka, dozu krvi... pa da uradim taj fini novi pasoš.
Od skoro sam postala beogradžanka sa Brda moram tamo da idem u policiju da ljubim guzice umesto da to obavim u Kikindi u roku od "dobar dan, mene treba pasoš, izvolte, fala". Elem, ta famozna policija na Brdu je jedna fina velika ustanova, rekla bih teški socio-realizam sa primesama moderne staklene umetnosti i sve pride zagađeno finim beogradskim smogom, gde samo jedna teta radi na šalteru za nove pasoše.
Procedura je sledeća. Digneš se u 7 ujtru, otrčiš na Brdo, nasmešish se, čisto dobronamerno, svim babama koje će sutra pandrknuti ali ipak im treba novi pasoš, a one te mrko pogledaju i blago zareže kao da su stale 1993 u red za ulje a ti se ugurala, zatim se povučeš par koraka čisto da sačuvaš živu glavu. E onda izađe iza šaltera ta jedna jedina fina teta koja uzme papirče i zapiše imena i ti, pošto si pustio sve babe pre tebe, dobiješ termin negde popodne oko 6, taman kad ti odgovara pošto krvnički radiš u pizdi materini (zvanoj Surčin) do 4.
Sledeća etapa zvana 6 popodne. Navrat nanos upadaš oko 6 popodne u tu istu finu policijsku stanicu na Brdu i uklaviriš da necesh doći na red još nekih pola sata pošto se upravo ufurala neka "imam duboki dekolte i imam debelu vezu" plavuša, sedneš na klupicu pored neke od već pomenutih bakica koja posle dubokog uzdaha koji opija, omamljuje i ostavlja bez daha bar 3 minuta počinje svoju tužnu priču o crkavici od penzije i stanu od 80kvadrata i kako nema za račune a pasoš tako skup i lična karta još skuplja a ranije su izdavali doživotne lične karte a sad... bla bla bla, bla bla. Bla bla unuk bla bla bla, 23 godine, bla bla bla, studira ETF bla bla bla, bla bla, lep visok pa vadi njegovu sliku a on mali i ružan ali baba je metar i želja za rastom pa je njoj i Dara bubamara pojam visine. I koji ce ti k***c pasoš baba? Di ćeš ti da putuješ? A onda baba nekim cudom spomene da je deda bio vojno lice a ona njena jadna mala kućica na Krku sad propada, ovi njeni neće da idu, zet ne vole Hrvate, pa će ona ići čim dobije pasoš... Eto, jadna žena. (Da sam imala neki zid, lupala bi glavom o njega ali svuda okolo su bili šalteri)
Kad te prozovu onda sediš kod fine tete u kancelariji sat vremena dok ona jednim prstom ukucava tvoje podatke u kompjuter. Pritisak skače, glava otpada fina teta cima nerve dok je gledaš kako ona to nežno ubija tastaturu na glanc novoj mašini koja radi a ne čuje se... ko čika Kuretov BMW. Onda se potpisuješ na nekoj elektronskoj mašini, pa udžeš u kabinu pa se slikuješ, pa daješ otiske prstiju (svih) na nekoj čudno svetlećoj mašini, pa...
Posle kad krenu da te 'apse nema "nisam ja".
Eto, dragi moji putnici, pripremite nerve za ceo dan cimanja... i još 30-tak dana čekanja da Zavod za izradu novcanica i kovanog novca izbaci iz mašine vaš fini novi pasoš. I onda će vam opet trebati vize... mada, da nema viza, bilo bi nam dosadno,ne bi imali o čemu da ćaskamo na forumu.
E da, ovo vam treba od dokumentacije za novi fini pasoš.

Couchsurfing i prikljucenija part 2

I sta vredi... nocas je u stanu spavalo nas petoro. Nina je stigla iz Cro pa da ne nosi stvari skrooooooz kuci u centralnu Srbiju, stigli Jovan i Cokostanglica...
Sinoc je trebalo da prodje 3 sata da Holandjanin ukapira da on ne moze da spava kod nas poshto nas je bilo vec petoro i bilo je nekih pregovora sa Zlobicom da i on spava kod mene ali on se odlucio za udobnost svog kreveta pa je lagano preko Gazele stigao kuci.
Elem, Holandjanin je stigao sa Anom negde oko 6. Ana je morala da se nadje sa njim u gradu i naravno zatekla ga je sa nekim drugarom u kafani i narucila je pice i on naravno se ni u ludilu nije ponudio da plati njoj pice. Nekim strancima bash treba sasuti u glavu neke stvari. Onda je dosao u stan, rasirio svoj vesh i seo ko frajla i poceo da smrdi za olimpijsku srebrnu medalju (zlato definitivno odnosi onaj Rus Lazar). To sam primetila kod njega josh kad smo se upoznali da je jedan od onih ljudi koji ako se ne tusiraju bar dva puta dnevno sire odvratan miris. A mislim da se zadnji put tusirao u ponedeljak uvece. Pa sad vi saberite 5 i 7.
U utorak uvece sam mu rekla da u sredu meni dolaze drugari i da za njega nema mesta. On je rekao da to nije problem i da ce spavati kod hosta svog drugara. Ispostavilo se da kod tog momka nema mesta. Iako sam mu 2 puta u toku veceri rekla da ne moze da spava kod nas on se ponasao potpuno nonsalantno kao da ja govorim u vetar. Pokusavali smo na sve nacine da ga se otarasimo ali jako se pravio blesav. Rekli smo mu da idemo kod drugara koji ide za Moskvu kao na neku kucnu zurkicu i tu mu je trebalo 20 minuta da ukapira da on ne moze da ide sa nama poshto je to kao "just small circle of friends" zurkica. U globalu svo vreme je planirao da ide sa nama gde god se mi uputili. Ana je bila na ivici nervnog sloma.
U jednom trenutku je pitao da li moze da ostane sutra do 11 pa onda da ide za Novi Sad.
"Gde da ostanes?"
"Pa u stanu"
"ali vec sam ti tri puta rekla da veceras nema mesta za tebe, rekla sam ti da mi dolaze drugari, nas petoro ce biti veceras u stanu"
u tom trenu Ana izlazi iz sobe i on govori kako mu je Ana jutros rekla kako nema nikakvih problema da on ostane i veceras na sta je Ana htela da ga udavi. :))))
Napravio je neki pogubljeno tuzni pogled (koji me je samo terao da ga sto pre izbacim napolje) i onda je zvao svog drugara i pricao sa njim 10-tak minuta (koliki ce to racun biti u roamingu a nema para za hostel) i onda je poceo svoju tuznu pricu kao pa gde ce on spavati nocas, pa kako ce on sad, pa svi hosteli po gradu su puni, pa on je mislio da se ja salim kad sam mu rekla da ne moze veceras da spava tu poshto su se tako neki njegovi hostovi ranije salili bla bla bla, pa je onda opet razgovarao telefonom 10-tak minuta... I onda je trazio da koristi net i uopste nije skontao da je kabel za ADSL iskljucen iz zida i razocaran zakljucio da net ne radi. :)))))
Drugim recima klinac je razmazen i verovatno je malkice debilan. Mozda cak i malo vishe. poceo je stravicno da ide na nerve.
Na kraju se ispostavilo da on ima kamping opremu u kolima ( u krajnjem slucaju ima kola u kojima je vec jednom prilikom spavao) pa sam ga poslala na Kosutnjak...
I tako... ove godine mi je bash loshe krenulo sa gostima... Ana odustaje od hostovanja, ja jos ne poshto pamtim dobre dane, obe smo stavile za couch "maybe" i krecemo u akciju u sluzbi zenske lepote.
A sto se tice Jovana, Coko i Nine... ni boljih gostiju ni boljeg provoda sa njima! :D

Couchsurfing i prikljucenija

Pre nekog vremena sam srela svoju koleginicu sa fakulteta, doticnu Anu Vulovic i kroz razgovor sa njom zakljucile smo da obe imamo veoma dosadne cimere i da bi mi mogle da poradimo na tome da ih ubijemo or ... sta god.
I onda smo nasle stan. I preselile se. I zivot je krenuo fenomenalno. Zivot je i dalje fenomenalan ali ostavlja posledice u vidu neispavanosti, podocnjaka, haosa u stanu i slicnih stvari. Trudimo se da sve dovedemo u red ali ne ide nikako...
Uselile smo se u taj stan 1.8.2008 i mislim da smo mozda 2 ili 3 veceri od onda bile same. Da li su to bili nasi prijatelji tu ili neki couchsurfer ili neko treci nije ni bitno... ali vishe tako ne ide. Jutros smo jedva izbacile surfera iz stana, mada ga nismo kompletno izbacile poshto je iz svoje silne skromnosti ubacio svoj vesh u nasu masinu bez pitanja da li to moze da uradi i rekao da ce popodne doci po ves... da nece mozda i da ga ja osusim na brzaka?
Prvo je dosao Eugene. Eugene je moj stari prijatelj iz Kijeva, covek u cijem stanu sam ja provela 3 noci i moj prvi host na pocetku mog bivanja na HC-u i CS-u. Posle toga je bio Srdjan, moj drugar iz NS-a, pa jedna jako dosadna amerikanka koja je samo zelela da gleda TV. Tu izmedju su se izredjali Sloba, Vukasin, Dragan, Jelena, Vanja, Maja, ... iskreno ni ne secam se ko nam je sve bio u stanu... Imam blagi utisak da ce nas gazdarica izbaciti iz stana samo zato sto ce joj komsiluk prijaviti da gomila ljudi ulazi i izlazi iz naseg stana sve vreme. A u medjuvremenu sam mogla da otvorim hostel koliko ljudi mi je trazilo smestaj preko CS-a. Samo za ovaj vikend vishe od 20-tak ljudi mi je pisalo. Dosadilo mi je vishe i da odgovaram na mailove a hostovanje ljudi je postalo pravi pakao poshto od nove godine nisam hostovala nikoga ko je bio bar malkice drugacije zanimljiv od svih ostalih. Mislim da me stari CS clanovi razumeju.
Za novu godinu su mi tu bili Rogerio i Anja iz UK i sa njima sam se super provodila, stvarno su fenomenalni. Fenomenalan smisao za humor, uvek raspolozeni... Posle njih samo kiksevi... koje sam na svoju srecu pozaboravljala... sad mi je ova amerikanka najsvezija... obishla je pola sveta ali je apsolutno nista ne zanima... na sva pitanja odgovara sa da ili ne i gleda u TV kao opcinjena. Ovaj amsterdamac nije losh ali cim je stigao poceo je da prica o seksu, pa dobro, kad te napadne peder iz Pristine svaki musharac bi pricao o tome ali kasnije se to nastavilo na ponude masaze Ani i meni pa je onda pitao Anu da li ce dobiti "good night kiss" itd itd... I Ana ga je, kao sto sam vec rekla, jedva izbacila iz stana jutros.
A veceras stizu Jovan i Cokostanglica, ovog vikenda je beer fest... ko zna koga cu josh ugostiti... Sledece nedelje ne hostujemo nikoga, cimerka i ja pijemo kafu, depiliramo noge, druzimo se sa nasim prijateljima, spremamo stan, stavljamo maske na lice, vezbamo, setamo po keju, Ana ce da sredjuje njen comp ako treba i pod pretnjom... Ako nekom treba smestaj... NE MOZE... osim Jovanu, Slobi, Coko, Nini, Vanji, Maji, Acketi, Franciju, Panonskom, Kristini, Jeleni, Ines... :)))
Ooooooo dodjavola :D

lokalne peripetije

Konacno sam se u subotu nakanila da izadjem sa nekim drustvom i zeza je bila odlicna, pijuckala sam pelin, igrala, zezala se, pricala sa prolaznicima i prijateljima i u jednom trenutku kad sam se okrenula moja torbica je nestala, jednostavno isparila, oduvao je vetar ili neki sitni narkoman. Torbica sa kljucevima od kola, kuce, stana u Bg-u, novcanikom, usb-om, satom, mobilnim, karticom za ulazak u CP, ... i gomilom drugih gluposti. U novcaniku je bilo stvari koje su vredele vishe nego moj telefon ali kreteni to nisu znali. Policija mi je nashla novacnik sa dokumentima i karticama?! Koji kreten bi ostavio kartice :))) nashli su mi kljuc od kuce i stana i usb. Usb vredi 3 puta vishe od mog telefona. Tim sitnim lopovima stvarno treba odrzati jedno predavanje o vrednosti nekih stvari. Nemate pojima koliko sam se ismejala kad su mi policajci vratili USB i kartice. Eto, nasa opste narodna policija i radi nesto mada ni njima nije bilo jasno sta je EURO26 kartica. :D
Jedini zajeb su kljucevi od kola koji se nisu pojavili a imam utisak da ce to debelo da me koshta ako treba da menjam brave na autu.
Eto... presla sam hiljade kilometara i takva glupost mi se desi u rodjenom gradu...
Eto... i zato dragi moji ja bih vas molila da mi bacite ili mail ili porukicu na FB ili porukicu na mob sa vashim brojem telefona (od sutra cu imati isti broj) pa da se opet cujemo...
:D

bloody Friday

Ja bi trebalo da volim petak i da se radujem svakom novom vikendu kao danima kad mogu da se naspavam da prikupim energiju, da odem u shoping, da se vidim sa nekim ljudima, da uzivam, da istrazujem, mozda da odem negde na neko kampovanje, istrazim neko novo mesto, da upoznam nove ljude... ali ja ne volim petak, ne volim sto me mama primorava da svaki vikend dolazim kuci, sto me svojim suzama stalno tera na to... Njene suze ne mogu da odbijem, niti da pomislim da joj kazem necu ili ne mogu... znam da joj je tesko ali toliko sam je razmazila u poslednje vreme da ona vishe ni u ludilu ne shvata koliko je meni teshko da dolazim svaki vikend kuci i da gledam kako ona brizne u plac svakih 5 minuta i kako je bilo sta sto ja kazem razlog za plac... vishe ne znam ni sta da pricam, sta god da spomenem bolje da nisam. Ne secam se kad se poslednji put nasmejala. Tesko je kad jedna od planine odvaljena zena tako klone duhom i vishe ne mogu da nadjem ni jedan razlog da podignem taj duh, nista mi vishe ne pada na pamet...
Niti mogu dalje da pisem ovaj post... pocinjem i sama da placem...
Sta da radim?